Токугава Јошинобу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 35:
Након смрти Токугава Иемочија 1866. године, Јошинобу је изабран да га наследи постајући петнаести и последњи шогун Јапана.<ref>{{harvnb|Borton||pp=63}}</ref> Он је једини шогун у целој историји Тогугава шогуната да је провео целу своју владавину ван главног града Еда и за све то време, ниједном није крочио у замак Едо.<ref>Tokugawa, ''Tokugawa yonbyakunen no naishobanashi'', vol. 2. pp. 162.</ref> Одмах након што је дошао на ту позицију почиње да прави радикалне промене у систему. Влада је преузела драстичне реформе како би ојачали шогунат. Као пример затражена је помоћ Француске владе у модернизовању војске како у набавци војне опреме тако и у обуци јапанских снага.<ref>Sims, ''French Policy Towards the Bakufu and Meiji Japan, 1854–95''. pp. 236.</ref>
Национална армија и морнарица, која је већ била оформљена под Токугавином командом ојачала је уз помоћ [[Русија|Русије]] и [[Британска краљевска морнарица|Британске краљевске морнарице]]. Опрема је купљена од [[САД]].<ref>Treat, ''Japan and the United States: 1853–1921''. pp. 89.</ref> Деловало је као да ће Шогунат успети да ојача и победи побуњенике али упркос свему, било је прекасно јер су побуњеници већ имали и модерно оружје и савремене тактике. Шогунат ће пасти за мање од годину дана.
== Бошин рат (1868–69) ==
Ред 48:
Након тога Јошинобу се сели у [[Префектура Шизуока|префектуру Шизуока]] где се и [[Токугава Иејасу]], први шогун и оснивач династије такође повукао неколико стотина година раније. Даијои су у међувремену изгубили и моћ и титулу упркос договору будући да је феудални систем оборен и да су области (хан) замењени за префектуре (кен).
Многи ''[[хатамото]]'' самураји су се такође преселили у Шизуоку али без моћи и новца добар део није могао себе да издржава. Због тога су многи замерали Јошинобу, неки до те мере да су му желели смрт.<ref>Tokugawa Munefusa, ''Tokugawa yonbyakunen no naisho banashi'', vol. 1. pp. 131.</ref> Јошинобу је био свестан тога и због страха од убиства често је мјењао место и начин спавања да би збунио и поколебао могуће убице.<ref>{{harvnb|Tokugawa||pp=131–133}}</ref>
== Каснији живот ==
Ред 81:
* Tokugawa Munefusa 徳川宗英 (2004). ''Tokugawa Yonhyaku-nen no naisho-banashi'' 徳川四百年の内緒話 Vol. 1. (Tokyo: Bungei-shunju).
* Tokugawa Munefusa 徳川宗英 (2004). ''Tokugawa Yonhyaku-nen no naisho-banashi'' 徳川四百年の内緒話 Vol. 2: ''Raibaru tekishō hen''. (Tokyo: Bungei-shunju).
* {{cite book|author=[[Tokugawa Yoshitomo]] 徳川慶朝 (2003)
* Totman, Conrad (1980). ''The Collapse of the Tokugawa Bakufu, 1862–1868''. (Honolulu: University of Hawai'i Press)
* Treat, Payson J. (1921). ''Japan and the United States: 1853–1921''. (New York: Houghton Mifflin Company).
| |||