Википедија

Логос — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 53:
[[Јевреји]] верују да је Божјом речју створен свет, приписујући божанском логосу моћ стварања из [[ништа|ничега]], што се не може наћи у грчкој митологији ни филозофији. Спону између филозофско-грчког и библијско-јеврејског значења логоса је направио јеврејски новоплатонски филозоф из [[Александрија|Александрије]], [[Филон Александријски|Филон]] (око 30. п. н. е. - 50. н. е.), служећи се [[септуагинта|септуагинтом]] (грчким преводом [[Стари завет|Старог завета]] у којем се појављује термин логос) и списима грчких филозофа.<ref name="Филозофски речник"/> Филон је користио појам логоса као средство за преношење јеврејских религиозних идеја својим хеленистичким савременицима.<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
За [[Филон Александријски|Филона Александријског]], логос је плодоторна [[сила]] коју Бог из себе зрачи. Ова сила је истовремено творачка реч Божја и божји прворођени Син. Поред тога, логос је створени светски дух (аналоган стоичкој ''[[пнеума|пнеуми]]''), и коначно, он је људски дух којем се објављује реч божја или који ту реч открива.<ref name="Филозофски речник"/> За Филона, говор (логос) светих књига је директно објављена реч божја, док је говор филозофских расправа био само наслућивање божанског логоса. Библијски логос је императивни говор божји који се саопштава пророцима и који затим постаје закон за све људе. Божји логос је увек [[откровење|објава]], откривање скривених божјих намера људима. Овај појам је одатле пренесен и у хришћанску теологијитеологију, првенствено путем [[Јеванђеље по Јовану|Јовановог јеванђеља]].<ref name="Филозофски лексикон"/>
 
== Логос у хришћанству ==
Ред 60:
* Логосност или божански смисао који постоји у тварима као интелигибилни и динамички принцип.
* Реч Божија којом је надахнуто [[библија|свето Писмо]].
* [[Исус]] [[Христос|ХристХристос]], као друго лице [[света Тројица|свете Тројице]], у коме се [[оваплоћење|оваплотио]] божански логос („И Логос постаде тијело“<ref>Јован 1,14</ref>).
 
=== Нови завет ===
Ред 70:
Хришћанска рецепција логоса је експлицитна у уводу Јовановог јеванђеља (Јн. 1,1—18), где писац поистовећује Исуса са божанским Логосом (1,3).<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
{{цитат3|У почетку беше логосЛогос, и логосЛогос беше у Бога, и логосЛогос беше Бог... И логосЛогос постаде тело и настани се међу нама...|Јн. 1,1,14.<ref>[http://www.pravoslavni-odgovor.com/Svet_oko_nas/deca_apokalipse/Put_Istina_Zivot.htm Пут, Истина, Живот (pravoslavni-odgovor.com)], Приступљено 11. 4. 2013.</ref>}}
 
Код [[Апостол Јован|Јована]] је логос схваћен као синСин божјиБожји и односи се на Исуса Христа који представља [[оваплоћење|утеловљење]] божанског логоса. Прве речи [[Јеванђеље по Јовану|Јовановог јеванђеља]], „у почетку беше логос“Логос“, су многи, пре свега [[Августин Хипонски|Августин]], оценили као директан утицај Хераклитове, Платонове и стоичке филозофије.<ref name="Ум и Етос"/> У Јеванђељу по Јовану долази до идентификације искона и логоса („У почетку беше реч“), живота и логоса („у њему беше живот“, 1,4) и Исуса као телесног бића и логоса („И логосЛогос постаде тело“, 1,14).<ref name="Филозофски речник"/>
 
Након Јовановог преузимања појма логоса, касније код разних хришћанских теолога [[Христос]] бива упоређен с логосом. Тако нпр. код [[Минуције Феликс|Минуција Феликса]] богБог отацОтац је [[нус]], синСин божјиБожји је логос а [[Свети дух|Свети Дух]] је [[пнеума]], душа.<ref name="Ум и Етос"/>
 
=== Хришћански апологети ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Логос”