'''Свети Тарасије''' је био [[патријарх]] [[цариград]]ски. Његов претходник је био патријарх Павле. Он је тајно напустио престо, отишао у [[манастир]] и прими схиму. Тада су владали [[Ирина]] и [[Константин VI]]. По савету Павловом, Тарасије, сенатор и саветник царски, би изабран за патријарха [[783]]. године. [[Слика:Krst.jpg|100п|десно]]Убрзо прође све чинове црквене и поста патријарх. Био је човек високог образовања и велике ревности у вери православној. Тарасије се примио невољно овога чина, да би помогао победи Православља над [[јерес]]има, нарочито над иконоборством[[иконоборство]]м. Под њим би сазван [[Седми Васељенски Сабор|VII васељенски Сабор]] у [[Никеја|Никеји]] [[787]]. године, где се осуди иконоборство и поврати и утврди поштовање светих икона. Тарасије је беио врло милостив према сиромашним и беднима, стварао им јe склоништа и давао храну. Но према силним беше Тарасије одлучан у одбрани вере и морала. Када цар [[Константин VI]] отера своју закониту жену Марију, узе некакву своју сродницу, и живео је са њом, тражећи од патријарха благослов за венчање. Тарасије му не само да не даде благослов, него га најпре посаветова, потом изобличи, и најзад одлучи од [[причешће|причешћа]]. Пред смрт видели су га како одговара демонима говорећи: "''Нисам крив у томе греху! Нисам крив ни у том греху''!" док му не изнеможе језик, те се он поче рукама бранити одгонећи их од себе. Када издахну, лице му се засветли као сунчана светлост. Овај светитељ упокојио се [[806]]. године. [[Црква|Црквом]] је управљао 22 године и четири месеца.
[[Српска православна црква]] слави га 25. фебруара по црквеном, а [[10. март]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
