Битка код Прохоровке — разлика између измена

Немачка Врховна команда и Вермахт желели су да са што јачим и добро наоружаним јединицама, а нарочито оклопним форсирају овај део фронта, како би намамили што већи број јединица и тенкова Црвене армије. Ангажовано је на стотине тешких и средње тешких тенкова и као ловаца тенкова. Четврта тенковска армија форсирана је до крајњих граница. Без обзира на бројне претрпљене губитке током летњих офанзива 1941. и 1942. године, Немци су успели да окупе велику ратну армаду за офанзиву код Курска! Немци су извршили успешне нападе, а нарочито противнападе што је изненадило Совјетску команду. Црвена армија је ангажовала јаче снаге тенкова што ће имати одлучујући фактор у самој бици код Проохоровке иако су имали велике губитке. Битка је била жестока и безобзирна и није било одступања на обе стране. Црвена армија је била боље организована тако да је већину лакше и теже оштећених тенкова повукла са фронта док Немци нису што је знатно ослабило Четврту тенковску армију која је у овој бици изгубила велику главнину оклопа. Немци су напали јер су желели да са што јачим снагама с леђа нападну Црвену армију, али Жуков коцкајући се убацује резерве и зато до ове битке и долази. Немачки најбољи тактичар и генерал Манјштајн желео је да Руси ратују и боре се њим како им он то одреди, трудио се да им до максимума форсира снаге, да још једном нападне Црвену армију али губитак Италије, Сицилије и великог продора Савезничких снага велике јединице Вермахта су повучене да поврате Италију и бране угрожене фронтове. То је Црвеној армији дало циљ и инцијативу која ју је водила до Берлина и коначне победе. Али да су Немци успели да поразе резерве пут до Курска био би им отворен, али то се ипак није догодило јер су морали да се повуку.