Свети Јован Шангајски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 41:
У време грађанског рата у Русији са породицом је дошао у [[Србија|Србију]]. Живећи као избеглица у оскудици бивши племић зарађивао је за живот своје породице продајући дневне новине, између осталих и „[[Политика (новине)|Политику]]“. Овог необичног и сиромашног продавца новина сви су добро знали у Београду по томе што је и зими и лети ишао бос. Свакога јутра кренуо би прво у Патријаршију да тамо службеницима прода новине. Нико од њих није знао да је племић аскета, вредни продавац новина већ завршио два факултета.
У Београду је потом уписао и [[1925]]. године завршио Теолошки факултет. У руској цркви у Београду га је владика Антоније, поглавар [[Руска православна загранична црква|Руске православне заграничне цркве]] произвео у чин [[чтец]]а. Замонашио се у Миљковом манастиру код [[Свилајнац|Свилајнца]] 1925. године узевши име Јован, према свом претку Јовану Тоболском. Свети синод [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] поставио га је [[1929]]. године за суплента Богословије у Охридској епархији у [[Битољ]]у. Охридском епархијом тада је управљао владика [[Николај Велимировић]]. [[Јустин Поповић]] га је такође упознао.
Ђаци Богословије приметили су да отац Јован једе мало, и то само једном дневно, да се никада не љути и никада не спава, већ проводи ноћи клечећи пред иконом. Од дана свог монашког пострига па до смрти, никада није спавао у постељи. Пошто никада није спавао, дешавало се да га за време часа ипак ухвати сан. У Битољу се убрзо прочуо као добротвор и доброчинитељ. Отац Јован Максимовић посебно је поштовао [[Наум Охридски|Светог Наума Охридског]] јер је имао моћ исцељења душевно оболелих. Управо са иконом светог Наума обилазио је болнице и молио се за здравље болесника. Још из тог времена потичу приче о његовим чудотворним исцелитељским моћима.
| |||