Антоније Велики — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 94:
{{цитат|Свако јутро када устанемо треба мислити да нећемо дочекати вече, и пре него што легнемо треба мислити да се нећемо пробудити. По природи није позната граница нашег живота, нити се зна колико нам оставља промисао. Живећи свакодневно са таквим расположењем ми нећемо ни грешити, ни имати похоту, нити се на кога гневити, нити гомилати богатство на земљи.<ref name=autogenerated2 />}}
Кад је видео шта све духови злобе под небом мреже и постављају, уздахнуо је и рекао: “Боже мој, ко може од овога да буде спасен? И чуо је глас: Само смирени и кротки пролазе. Штавише, њих се то и не дотиче.“
Када је већ зашао у дубоку старост, Антоније је осетио да му се ближи смртни час. Позвавши оне који су му били блиски, Антоније рече: „Спремам се на пут наших Отаца, јер ме је позвао Господ. Нећу више бити са вама“. Пошто ово рече, ученици се поздравише са њим, и он издахну, а његово лице се обасја унутарњом светлошћу. Преминуо је [[356]]. године, у сто петој години свога живота, оставивши иза себе мноштво ученика. Житије светог Антонија написао је [[Атанасије Александријски|Атанасије Велики]].
| |||