Јездимир Дангић — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
Почетком фебруара 1942. у [[Београд]]у су одржани преговори између вође српских устаника мајора Јездимира Дангића са једне стране и немачких војни власти у Србији и представника власти НДХ са друге стране, док је посредник била влада [[Милан Недић|Милана Недића]]. Ови преговори су убрзо пропали јер је званичан [[Загреб]] упутио протестну ноту у [[Берлин]]у уз образложење да се део територија НДХ као међународно признате државе не може одвајати од њене целине, после чега је и немачка команда у Србије обавештена да прекине преговоре сваке врсте са побуњеницима.
 
Након овог хрватске-немачке снаге предузимају највећу до тада офанзиву на српске устанике на челу са мајором Дангићем априла 1942. под шифрованим називом Операција Трио чију је главну удурну снагу представљала хрватска Црна легија под командом [[Јуре Францетић]]а која је извршила масовне злочине над српским цивилима и заробљеним четницима у селу Стари Брод на реци [[Дрина|Дрини]]. Током ове офанзиве немачке снаге заробљавају мајора Дангића и одводе у заробљеништво у логор Стриј у [[Пољска|Пољској]]. Авуста [[1944]]. мајор Дангић успева да побегне из заробљеништва и придружује се пољском покрету отпора током [[Варшавски устанак|Варшавског устанка]] у коме има значајне заслуге. Након слома устанка заробљава га [[Црвена армија]] која га као особу од високог значаја спроводи у злогласни затвор Лубљанку[[Лубјанка (зграда)|Лубјанку]] у Москву а потом су га испоручили [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНР Југославији]] у којој је на власт дошла [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] на челу са [[Јосип Броз Тито|Ј. Б. Титом]]. Осуђен је на казну смрти и погубљен је у [[Сарајево|Сарајеву]] 1947.
 
== Биографија ==
 
=== Заробљеништво и смрт ===
Као заточеник логора остао је све до почетка [[Варшавски устанак|Варшавског устанка]] у августу [[1944]]. Под заповедништвом генерала [[Тадеуш Бор-Коморовски|Бора Коморовског]] служио је као командант пешадијске бригаде за ослобођење [[Пољска|Пољске]] од Немаца. Као и многе пољске официре, [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјети]] су га заробили и одвели у затвор [[ЛубљанкаЛубјанка (зграда)|Лубјанка]] у [[Москва|Москву]].
 
Након успостављања дипломатских односа нове Југославије и земаља антифашистичког блока, мајор Дангић је изручен југословенским властима да му буде суђено за издају земље. Суђење мајору Јездимиру Дангићу је почело фебруара месеца [[1947]]. пред Војним судом 3. армије у згради данашњег пословног центра Скендерија у [[Сарајево|Сарајеву]]. Дангић је изведен пред суд под оптужбама да је помагао четнички покрет [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]], да је вршио масовне злочине, да је сарађивао са колаборационом владом Милана Недића, да је сарађивао са италијанским и немачким окупаторима и за издају земље. Осуђен је на смртну казну и истог месеца стрељан.