Токугава Јошинобу — разлика између измена

Токугава Јошинобу је рођен у [[Едо|Еду]], као седми син Токугава Нариакија, [[даимјо]]а породице Мито која је била једна од три споредне породице Токугава клана. Име које је добио напо рођењу било је Мацудаира Шичиромаро.<ref>Takano, ''Tokugawa Yoshinobu''. pp. 26. Sons of the lord of Mito did not bear the name Tokugawa unless they themselves became the next lord.</ref> Његова мајка, принцеза Арисугава Јошико била је део царске породице што је Јоинобуа чинило трећим рођаком цара Нинка. Јошинобу, тада Шичимаро, одгајан је по стриктним правилима, надзором и туторством.<ref>Tokugawa, ''Tokugawa yonbyakunen no naishobanashi,'' pp. 138–140.</ref> Са само седам месеци старости бива послат је из Еда у Мито 1838. године где је учио [[књижевност]], [[борилачке вештине]], [[Политика|политику]] и [[право]].<ref>{{harvnb|Takano||pp=28}}</ref>

На наговор оца, Шичимаро бива усвојен у једну споредну породицу Токугава клана (Хитоцубаши) да би имао бољу шансу у наслеђивању шогуната.<ref>{{harvnb|Takano||pp=38}}</ref> Том приликом променио је име у Акимуне, а 1847. године постаје глава породице преузимајући име Јошинобу.<ref>{{harvnb|Takano||pp=48}}</ref> Након што је тринаести шогун [[Токугава Ијесада]] преминуо, 1958. године, Јошинобу је био кандидован као потенцијални наследник.<ref>Borton, ''Japan's Modern Century''. pp. 40.</ref> Особе које су га подржавале, наглашавале су његове вештине и успехе у вођењу породице, међутим они који су га оспоравали, фракција коју је водио Ии Наосуке, имали су издејствовали своједруге намере икоје поставилису остварили постављајући свог кандидата [[Токугава Јошитоми]]јаЈошитомија, болешљивог дечака, на трон као четрнаестог Токугава шогуна [[Токугава Ијемочи|Ијемочија]].<ref>{{harvnb|Borton||pp=39–40}}</ref> Због те поделе, између франције која га је подржавала и фракције која је оспоравала Јошинобуа настала је тз. [[Ансеи чистка]] где су сви неистомишљеници на неки начин одстрањени из политике. Јошинобу и други који су га подржавали, стављени су у кућни притвор.,<ref>{{harvnb|Takano||pp=12–13}}</ref>Под а под принудом Јошинобу се повукао од управитељства над Хитоцубашијем.

Период Ииеве доминације Токугава владе обележена је разним политичким превирањима и сплеткама. Након што је Ии убијен 1860. године, Јошинобу је враћен на позицију управитеља породице Хитоцубаши и 1862. године бива номинован да буде једна врста шогуновог старатеља (шогун кокен-шоку).<ref>Murray, ''Japan''. pp. 362; Kobiyama, ''Matsudaira Katamori no shōgai''. pp. 75; Bolitho, ''Collapse of the Tokugawa Bakufu''. pp. 9.</ref> У исто време двоје најближих савезника the [[Мацудаира Јошинага]] и [[Мацудаира Катамори]], добили су високе позиције у влади. Први је постао шеф политичких послова<ref>{{harvnb|Kobiyama||pp=75}}</ref>, док је други постао нека врста чувара (градоначелника) града [[Кјото|Кјота]] (Кјото шугошоку).<ref>{{harvnb|Takano||pp=132–133}}</ref> Њих двоје и Јошинобу предузеће значјнезначајне кораке да смире политичке немире у Кјоту, сакупљајући што је више могуће савезника како би обуздали снаге побуњеничког [[Чошу (феудална област)|округа Чошу]]. Они су били кључни људи у политичкој партији кобу-гаттаи која се залагала за помирење између шогуната и царског двора.<ref>Kobiyama. pp. 84–87; Totman. pp. 45; Takano. pp. 20.</ref>