Казнац — разлика између измена

'''Казнац''' је племићка титула у средњовјековним српским државама. Казнац је најистакнутији представник државне управе чији је био задатак убирање владаревих прихода. Он је по закону могао за себе као награду да узме 10% од прикупљених дажбина. Према одредби из [[Дечанска хрисовуља|Дечанске хрисовуље]] казнацу је припадало прво мјесто међу свјетовним достојанственицима.<ref name="istorijskabiblioteka1">[http://www.istorijskabiblioteka.com/art:kaznac Историјска библиотека: Казнац]</ref>

Казнаци који су служили краљеве из [[Немањићи|династије Немањића]] носили су титуле великог казнаца, за разлику од службеника обласних господара. Казнаци обласних господара односно великаша нису били потчињени великом казнацу већ господарима тих области. Поред поменутих казнаца постојали су и жупски казнаци којима је био надређен господар жупе, тамо где је постојао. За време [[Стефан Душан|Стефана Душана (1331—1355)]] полако је ишчезавала титула казнаца.<ref>[http://www.istorijskabiblioteka.com/art:kaznac Историјска библиотека: Казнац]<name="istorijskabiblioteka1"/ref>

У средњовјековној Босни свака је велика област имала свог казнаца, па су тако казнаце имале [[Босна]], [[Доњи Краји]], [[Усора (област)|Усора]] а касније и [[Захумље|Хум]]. У другој половини 14. вијека у Хуму био је познат казнац [[Санко Милтеновић]].