Квебек — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м правопис |
|||
Ред 48:
{{главни|Нова Француска}}
[[Датотека:Cartier.png|мини|десно|Постхумни портрет [[Жак Картје|Жака Картјеа]], Теофил Хамел, око 1844.]]
Сматра се да су први Европљани који су се искрцали на канадско тло били [[Викинзи]], за које се претпоставља да су стигли на обале данашњег Квебека негде око 1000. године). Око 1525, до канадских обала стигли су баскијски китоловци и рибари који су ловили бакалар и трговали с Индијанцима.<ref>[http://www.thecanadianencyclopedia.com/index.cfm?PgNm=TCE&Params=A1ARTA0000550 Basques], The Canadian Encyclopedia</ref>
Жак Картје је на том свом првом путовању 1534. године поставио крст на месту где се данас налази град [[Гаспе]], а на свом другом путовању [[1535]]. године упловио је дубље у реку [[Сен Лорен]] и стигао је чак до села [[Хохелаж]], места где се данас налази [[Монтреал]] и где је истраживачка група провела зиму. Због одлуке о оснивању колоније, [[Краљевство Француска|Француско краљевство]] је одобрило нову експедицију коју је предводио [[Жан-Франсоа де ла Рок де Робервал]]. Ова колонија је у тешким условима изгубила много људи, те је у јуну [[1543]]. напуштена. Због ратова у Европи проћи ће више од пола века пре него што је Канада опет постала средиште француских интереса.
Ред 295:
=== Туризам ===
[[Датотека:Casino de Montréal.JPG|мини|десно|200п|Казино у Монтреалу]]
[[Туризам]] је снажан привредни стуб Квебека. Године 2005. је у туристичким делатностима било директно запослено 133.271 радника.<ref>-{Québec. Ministère du Tourisme}- . [http://web.archive.org/web/20070926212553/http://www.bonjourquebec.com/mto/publications/pdf/etudes/IndustrieImportante2006.pdf -{Le tourisme, une industrie importante pour le Québec Édition}- 2006]''. 2006. ISBN 978-2-550-48481-3. pp. 11</ref>
Ови радници раде у око 29 000 квебечких туристичких предузећа.<ref>''ibid''. pp. 3</ref>
Квебечки туризам са 21 туристичком регијом нуди разнолику понуду. Покрајина је богата природним атракцијама, те је популарна и лети и зими. У туристичке атракције спадају и многи музеји, казина, цркве, паркови и резервати. Врло је популаран и гастрономски туризам због разноликости понуде. Годишње се у покрајини одвија око 400 догађања, што фестивала, што прослава.
Ред 302:
=== Саобраћај ===
[[Датотека:Montreal-metro.jpg|мини|десно|200п|Метро у Монтралу]]
Путна мрежа укључује око 185 000 [[км]] ауто-путева, националних и регионалних путева и локалних путева, те око 12 000 мостова, тунела и других конструкција.<ref>-{Québec. Ministère des Transports}- (2007). ''[http://www.mtq.gouv.qc.ca/portal/page/portal/grand_public/vehicules_promenade/reseau_routier -{Réseau routier}-]''</ref>
У Квебеку се налази осам великих лука намењених превозу робе. Године [[2003]], преко квебечких лука је прошло 3 886 бродских товара и 9,7 милиона тона робе, већином саобраћајном везом реке [[Сен Лорен]].<ref name="transport-qc">-{Québec}- (2007). ''[http://www.gouv.qc.ca/portail/quebec/pgs/commun/portrait?lang=fr&id=pgs.portrait.economie.transport&location=pgs%2Fportrait%2Feconomie%2Ftransport#transferroviaires -{Portail Québec : Transport}-]''.</ref>
Ред 314:
=== Природни ресурси ===
[[Датотека:LG2.jpg|300п|мини|[[Хидроелектрана]] Робер-Бураса предузећа [[Хидро-Квебек]].]]
Велика привредна предност Квебека је обиље природних ресурса, што покрајини даје примат у односу на друге. Квебек се истиче у рударском сектору, где је један од десет највећих светских произвођача. Шумски потенцијали се веома интензивно искоришћавају. Велики део покрајине који обилује разним природним богатствима још није довољно истражен. У покрајини се налази око 30 рудника и 158 предузећа која се баве експлоатацијом природних ресурса. Од свих најважнији су: злато, гвожђе, титанијум, азбест, бакар, цинк и сребро.<ref>-{Québec. Ministère des Ressources naturelles et de la Faune.}- ''[http://www.mrnf.gouv.qc.ca/mines/industrie/industrie-substances.jsp -{Substances exploitées au Québec}-]''.</ref>
Тренутно (2009) је познато око 40 % минералног потенцијала покрајине. Године [[2003]], вредност ове индустрије достизала је 3,656 милијарде долара.<ref>-{Québec. Banque de données des statistiques officielles}- (17. мај 2006). ''[http://www.bdso.gouv.qc.ca/pls/ken/p_afch_tabl_clie?p_no_client_cie=FR&p_param_id_raprt=843 -{Industrie minière : valeur des expéditions, selon les principales substances minérales, Québec}-]''.</ref>
У енергетском билансу покрајине су се у последњих 20 година догодиле велике промене. [[Електрична енергија]] је тренутно на првом месту по уделу у производњи у покрајини, а следе је [[нафта]] и [[природни гас]]. Електричну енергију готово у потпуности производи покрајинско крунско предузеће Хидро-Квебек, које управља са 83 електроенергетске централе на подручју Квебека. Године [[2000]], Квебек је био четврти светски произвођач хидроелектричне енергије, одмах после [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Бразил]]а и [[Русија|Русије]].
| |||