Структурализам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 34:
'''Година 1968.''' била je важна и бурна година, како за људе, тако и за структурализам. Студентски и раднички протести потресали су цео свет, а они мајски у француској изазвали су прекретницу у развоју структурализма тј. удаљили га од оног класичног. Од тада структурализам представља постструктуралистички филозофски покрет који је у одређеној мери актван и данас.
 
[[Постструктурализам]] је за циљ имао да исправи недостатке класичног структурализма и да га унапреди, тако што га је критиковао. Карактеристичан за постструктурализам је прелазак са проучавања структуре на проучавање процеса које те структуре производе као своју последицу. Најважнији представници структурализма су Луис Алтхусер и [[Мишел Фуко]] (друга фаза њиховог развоја), [[Џил Делезе]] и [[Јулија Кристева]]. <ref>{{cite book|first=Борис|last=Мајер|title=Структурализам|year=1976|publisher=Комунист|location=Београд|pages=8-13}}</ref>
 
==Однос структурализма и марксизма==
 
У својој првој, предфилозофској, фази структурализам није имао додирних тачака са [[марксизам|марксизмом]].
 
У другој, филозофској тј. класичној, фази, структурализам и марксизам спаја [[Луис Алтхусер]] и његова париска школа. Сам Алтхусер не спада у структуралисте, јер је углавном критиковао тај правац, нарочито његову претфилозофску фазу и изјавио је да, иако користи структуралистичку терминологију у неким својим делима, он не припада структурализму.
 
Други структуралисти,као што су [[Мишел Фуко]] и [[Џил Делезе]], до 1968. Године критиковалиоштро су оштрокритиковали марксизам, али су након тога ублажили своје критике.
 
Идеја [[постструктурализам|постструктурализма]] је, у поређењу са структуралистичким, најближа марксизму. <ref>{{cite book|first=Борис|last=Мајер|title=Структурализам|year=1976|publisher=Комунист|location=Београд|pages=13-15}}</ref>