Максим Исповедник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м правопис |
Нема описа измене |
||
Ред 41:
Између Пира и Максима је у северно-афричким градовима често долазило до вишечасовних теолошких расправа, па су тако организовали и сабор афричких епископа у [[Картагина (град)|Картагини]] јула [[645]]. године, да чује њихову јавну расправу о монотелизму. Максим је заступао позицију да је Христос имао подједнако и људску и божанску вољу. Пир је доказивао да две воље имплицирају две вољне особе. Максим је одговорио да у том случају мора бити три воље у светом тројству. Међутим, Максим је тврдио да воља припада природи, па је Пир након тога признао две воље на темељу две природе.<ref name="CE"/> Након сабора, Пир прихвата диотелистичку позицију и заједно са Максимом одлази у [[Рим]] исте године.<ref>-{Philip Schaff, History of the Christian Church, Volume IV: Mediaeval Christianity. A.D. 590-1073}-</ref> Међутим, када се за то чуло у Цариграду, цар је послао у [[Италија|Италију]] свог изасланика Олимпија, који се у [[Равена|Равени]] нашао са Пиром и вратио га монотелитизму. Пир се након тога враћа у Цариград и одриче се свог одобравања диотелистичке („две воље“) позиције.
Године [[648]]. цар Констанс је уз помоћ цариградског патријарха Павла издао Типос (узор, образац) који је прописивао монотелитизам као правоверну позицију, забрањујући даље христолошке расправе. У Риму је новоизабрани [[папа Мартин I]] одбио да прихвати Типос о вери, већ је сазвао [[Латерански сабор]] од 5. до 13. октобра [[649]]. године, који је анатемисао монотелитизам и царев Типос. Сабору је присуствовало 105 [[епископ]]а. Максим је на сабору учествовао као један од кључних теолога, а неки сматрају да је он формулисао и многе званичне акте.<ref name=autogenerated1>
=== Питање римског првенства ===
Ред 48:
{{цитат|Сви крајеви васељене и они који свуда исповедају Господа на чист и православан начин гледају право у даљину, као према сунцу вечне светлости, према пресветој Цркви Римљана, према њеном исповедању и њеној вери.}}
Максим такође [[папа|Папи]] признаје власт да везује и разрешује, односно, да искључује из Цркве и да јој поновно присаједињује, не само епископе своје цркве, него и источне патријархе који су заблудели у неправославље. Међутим, ова концепција није остварена пошто су [[653]]. године у Риму ухапшени Максим Исповедник и папа Мартин, по наређењу цара [[Констанс II Погонат|Констанса II]]. [[Папа Мартин I]] је осуђен без суђења и убрзо је скончао од зиме и глади у Херсону на [[Крим]]у 16. септембра 655. године, пре него што је послат у царску престоницу.<ref>{{cite book|author=David Hughes Farmer
=== Суђење, прогонство и смрт ===
|