Књига — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
разни додаци историји књиге према додатој референци (литератури) |
→Средњи век: измена везе |
||
Ред 35:
Средином [[5. век]]а, [[пергамент]] је заменио папирус. Пергамент се прави од овчије или козје коже. Листови од тог материјала, исписани су на једној страни, сечени да буду исте величине, а потом су на једном крају спајани кожним копчама и повезани у књиге. Четири комада велина савијена су тако да је сваки творио по два листа. Ти комади су онда стављени један у други, па се добијало 8 листова спојених у свезак. <br />
Свесци су се затим слали [[Писар|писару]] који ће исписати текст. Писар је раздвајао листове и писао страницу по страницу. Велин је био дебео, тако да се могло писати са обје стране. Текст кодекса најчешће је писан у две колоне на страници, без прекида и без одвајања речи. Ради уштеде времена и материјала речи су често скраћиване, а слова међусобно повезивана. Писање текста и његово уметничко украшавање ретко је радила иста особа. Посао се делио на [[писар]]е, преписиваче ([[калиграф]]е) и [[
Идући корак било је слање исписаних свезака [[књиговезац|књиговезцу]], да од њих направи књигу, односно [[Рукописна књига|кодекс]], како су се у средњем веку називале ове прве рукописне књиге. Он их је прошивао кожним тракама или дебелим [[конац|концем]], потом је правио дрвене корице, па је крајеве конца провлачио кроз рупе избушене на дашчицама, и на тај начин спајао странице на корицама. На крају је лепио велики комад коже на споју исписаних одељака и дрвених корица. Корице су по правилу пресвлачене кожом, а углови су окивани металним оковима. За скупоцене повезе коришћени су скупи материјали, злато и позлаћени орнаменти. Касније је повезивање усавршено. Пронађени су нови начини да се књига украси и боље сачува. Повезивање рукописне књиге у средњем веку развило се у посебну врсту уметничког рада.<ref name="barac"/><br />
| |||