Приједор — разлика између измена

Као први већи индустријски капацитет помиње се пилана изграђена [[1883]]. године изнад Козарца, а већ [[1891]]. године основано је прво пољопривредно друштво и перадарска фарма, једини у то вријеме у аустроугарској Босни и Херцеговини. Почетак [[20. век|XX вијека]] донио је нове индустријске објекте и предузећа као што су „Прва крајишка творница цигле и цријепа“ коју је [[1926]]. године основало једно српско акционарско друштво. У исто вријеме један српски трговац оснива и прво извозно предузеће. Ријеч је о извозу живежних намирница и живине у Европу. Вриједно је поменути да је у том времену основана и чувена столарска радионица „Антонијевић“, као и прво кондиторско предузеће које је послије II свјетског рата прерасло у Фабрику кекса и вафла „Мира“. На почетку [[20. век|XX вијека]] Приједор има сва обиљежја урбане градске средине. Приједорски Срби још више развијају трговину и банкарство, а да би сачували свој национални идентитет и традицију, имућне газде и трговци улажу свој капитал и име у културни и национални препород и подижу културне установе и институције. Јос 1834. године Приједор је имао српску основну школу која је заједно с тзв. комуналном (основаном 1891. године) прерасла у државну школу 1919. године. Пододбор „Просвете“ основан је 1902. године, а негдје у исто вријеме основана је прва штампарија и „Прва српска штедионица д. д.", па затим још три основне школе и забавиште, односно женска занатска школа, док је Гимназија основана 1921. године. Само пет година касније, 1907. године основано је друштво за тјелесно васпитање које је наредне, 1908. године, добило име „Српски Соко“. Године 1885. основано је и пјевачко друштво „Вила“ за које је химну написао Алекса Шантић, а музику је компоновао тада најпознатији живи српски композитор Јосиф Маринковић. Приликом преноса костију Стевана Мокрањца 1923. године „Вила“ је на такмичењу југословенских хорова у Београду освојило другу награду.

=== Рат у БиХ ===

 

Десетине хиљада Срба који су протјерани из Хрватске, те бошњачкиих и хрватских дијелова БиХ доселили су се у Приједор и његову околину, а већина Бошњака и Хрвата је протјерана из приједорске регије, тако да је до 1997. према процјенама [[Хјуман рајтс воч]]-а остало још само 600 Бошњака и 1405 Хрвата у Приједору. Католичка црква и све џамије у Приједору су разорене 1992.<ref>[http://www.unhcr.org/refworld/country,,HRW,,BIH,,3ae6a8368,0.html ''The Unindicted: Reaping the Rewards of "Ethnic Cleansing" in Prijedor''] [[Хјуман рајтс воч]], 1997-01-01</ref>