Рукописна књига — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 22:
* '''''Логограф''''' је копија, односно препис изворног рукописа - аутограма. Даље умножавање назива се копија.
* '''''Архетип''''' је рукопис настао са аутографа и од кога воде порекло сви каснији преписи. Архетипом се често назива и први препис рукописа.
Научна дисциплина која се бави проучавањем рукописа на папирусима
== Кратка историја рукописне књиге ==
Претече кодекса јављају се још код [[Хетити|Хетита]] у 2. миленијуму п.н.е. Глинене плочице исписане текстовима различите садржине понекад су повезиване кожним тракама у диптихе, (триптихе, полиптихе...) и то су најстарији облици слични књизи какву данас познајемо. На оваквим глиненим плочицама исписан је и „[[Еп о Гилгамешу]]“. Након глинених плочица појављују се воштане таблице (лат. ''tabulae''), прављене од дрвета и премазиване слојем воска по коме се писало заоштреном писаљком - стилусом. Воштане таблице коришћене су у старом Риму, затим у средњем веку у многим земљама Европе, а у Србији до краја 18. века.
Претече кодекса јављају се још код [[Хетити|Хетита]] у 2. миленијуму п.н.е. У [[Стари Рим|старом Риму]] кодекс се јавља у 1. веку а дефинитивну превласт над свим осталим облицима књиге односи у 4. веку, захваљујући ширењу [[Хришћанство|хришћанства]] које га афирмише.▼
У Египту се пре око 3000 год. п.н.е појавио свитак и као облик рукописне књиге доминирао је до 4. века н.е. Од Египћана су га преузели и други народи, па је постао најраширенији облик писаног документа хеленистичког и римског периода.
Писари су у античком добу били учени и веома цењени људи. У 3. веку п.н.е. преписивање и умножавање рукописа обављали су библиофили (лат. ''bibliophilae''). Они су се осим умножавањем бавили и продајом преписаних рукописа и сматрају се претечама издавача и књижара.▼
▲
▲Писари су у античком добу били учени и веома цењени људи. У 3. веку п.н.е. преписивање и умножавање рукописа обављали су библиофили (лат. ''bibliophilae''). Они су се осим умножавањем бавили и продајом преписаних рукописа и сматрају се претечама издавача и књижара. Богати Римљани имали су посебне робове, најчешће Грке, чији је посао био преписивање књига, а звали су се либрариуси (''librarius'').
После распада [[Римско царство|Римског царства]] античка култура је нестала, а у Европи се образују три културне средине: многобројне [[Феудализам|феудалне]] државице на западу, [[Византија]] на истоку и нова [[ислам]]ска култура у источном [[Средоземље|Средоземљу]]. Једину везу између старог и новог света представљала је књига.
Линија 36 ⟶ 38:
Рукописи на папирусним свитцима и у пергаментним и папирним кодексима, настали пре појаве [[Штампарство|штампарства]], сматрају се античким и средњовековним књигама. Античка књижевност писана је на свитцима а затим, преписивана на кодексима, доспела до времена појаве штампе.<ref name="enciklopedija"/>
== Свитак ==
Свитак је најстарији облик рукопиосне књиге. У старом веку био је најраширенији облик рукописа. Као облик рукописа преовлађује до 4. века н.е. У средњем веку су и западна и источна црква употребљавале свитке у литургијске сврхе. Јеврејске богослужне књиге и данас су на свицима.
У римској традицији на крају текста на свитку стајало је упозорење „explicit liber“. Сходно томе у палеографији се цитирање завршетка једног рукописа зове ''експлицит'' а цитирање почетка неког дела ''инципит''. Свици исписани само са једне стране звали су се ''анопистографи'' а они исписани обострано ''опистографи''. У старом веку свици су исписивани у ступцима (''columnae'') а у средњем веку целом ширином свитка (in continuo).
Уместо папируса за израду свитака изузетно се употребљавао и пергамент. Чувени „[[Кумрански рукописи]]“ су заправо пергаментни свици.
<gallery>
Great Isaiah Scroll.jpg|<small>'''Велики свитак Исаијин''' (''Great Isaiah Scroll''), део '''Кумранских рукописа''' из 100. год. п.н.е. исписан је у ступцима.</small>
Halesowen Abbey Scroll (Magna Carta), Society of Antiquaries of London, UK - 20150617-01.jpg|<small>'''[[Велика повеља слобода]]''' (лат. ''Magna carta libertatum'', енгл. ''The Great Charter'') настала у 13. веку, исписана је целом ширином свитка.</small>
</gallery>
== Кодекс ==
Линија 47 ⟶ 60:
== Рукописне књиге код Срба ==
У српској традицији нема пуно свитака, али су познати неки, као ''повеље, грамате'' и сл. Оснивачка повеља манастира Дечани исписана је на свитку дугом 5 м. У хиландарској библиотеци чувају се свици на пергаменту који датирају из 14. века.
== Референце ==
| |||