Рукописна књига — разлика између измена

нема резимеа измене
(Цео пасус укинут јер се бави претпоставкама и предлозима, а не чињеницама)
Radoslav Gospels letter B.jpg|<small>'''Иницијал''': слово „Б“ - [[Радослављево јеванђеље]], 15. век.</small>
</gallery>
 
=== Повез ===
Повезивање рукописне књиге била је посебна врста уметничког рада. Средњовековни кодекси по правилу су повезивани у дрвене корице пресвучене кожом и на угловима окиване металом. За скупоцене повезе коришћено је [[злато]] и позлаћени [[орнамент]]и на корицама и леђима књиге. Поред позлате коришћено је и [[сребро]], [[драго камење]], [[седеф]], [[емајл]], [[слоновача]] и др.<ref name="barac"/>
 
== Писари и радионице ==
 
'''Скрипториум у манастиру [[Монте Касино]]''' основан је тек два века након оснивања самог манастира, да би у 11. веку постао најзначајније хришћанско културно средиште.
 
'''[[Ирска|Ирски]] манастири''' имали су од 7. века велику улогу у преписивању рукописних књига. Међу ретким сачуваним рукописима из тог раног периода је и богато илустровано и фантастично илуминирано ''Јеванђеље'' с краја 8. века, познато као ''Book of Kells''.<ref name="barac"/>
 
=== Византијски скрипторијуми ===
После пропасти Западног римског царства и [[Велика сеоба народа|Велике сеобе народа]] римска и хришћанска култура селе се на исток. [[Византија]] гради нову културу али, за разлику од запада, чува и античку традицију. Убрзо по оснивању [[Константинопољ]]а почиње да ради и скрипторијум са великим бројем преписивача. Радио је у саставу [[Цариградска библиотека|царске библиотеке]] Академије коју је 365. године основао цар [[Константин Порфирогенит]]. Осим у скрипторијуму књиге су преписиване и у Библиотеци [[Цариградска патријаршија|цариградског патријарха]] и у манастиру Студиону, првом манастру основаном на територији Византије 462. године. Неколико деценија по оснивању игуман Теодор увео је обавезу преписивања књига прописану манастирским [[типик]]ом.
 
Манастир Студион извршио је велики утицај на остале хришћанске манастире, а посебно на манастире на [[Света гора|Светој Гори]]. Светогорски писари имају велику улогу у преписивању античких рукописа.<ref name="barac"/>
 
'''Рукописна књига је дуго надживела почетак штампања [[књига]]'''. To је забележено у целој [[Европа|Европи]]. На [[Балкан]]у је још у [[19. век|XIX веку]] „рукописна књига успешно конкурисала штампању“. Осим ретких изузетака, скоро сва ирска литература из [[7. век|VII]]-[[17. век|XVII века]] „постоји само у рукописном облику“. До [[1500]]. год. 77% свих штампаних књига су биле на [[латински језик|латинскелатинском језику]], пошто је латинско писмо било лако направити. Писма других језика увођена су у штампарску праксу крајње споро: веома је била компликована технологија израде дијакритичких знакова, који су обележавали [[акценат|акценте]], [[самогласник]]е и томе слично. Зато су још стотинама година после почетка штампе књига „преписивачи грчких, арапских и јеврејских рукописа остали ван конкуренције...".
 
== Рукописне књиге код Срба ==
Преписивачка активност српских манастира у средњем веку одвија се под утицајем Византије. Од првих писара у 12. веку све више се води рачуна о писму, ликовном изразу и језику. Српски писари ширили су ову вештину и вршили утицај на друге средине у којима су радили.
 
У српској традицији нема пуно свитака, али су познати неки, као ''повеље, грамате'' и сл. Оснивачка повеља [[манастир Дечани|манастира Дечани]] исписана је на свитку дугом 5 м. У [[Хиландар|хиландар]]ској библиотеци чувају се свици на пергаменту који датирају из 14. века.
Рукописна књига је дуго надживела почетак штампања [[књига]]. To је забележено у целој [[Европа|Европи]]. На [[Балкан]]у је још у [[19. век|XIX веку]] „рукописна књига успешно конкурисала штампању“. Осим ретких изузетака, скоро сва ирска литература из [[7. век|VII]]-[[17. век|XVII века]] „постоји само у рукописном облику“. До [[1500]]. год. 77% свих штампаних књига су биле [[латински језик|латинске]], пошто је латинско писмо било лако направити. Писма других језика увођена су у штампарску праксу крајње споро: веома је била компликована технологија израде дијакритичких знакова, који су обележавали [[акценат|акценте]], [[самогласник]]е и томе слично. Зато су још стотинама година после почетка штампе књига „преписивачи грчких, арапских и јеврејских рукописа остали ван конкуренције...".
 
Када је реч о рукописним кодексима, ситуација је сасвим другачија. До данас је сачуван велики број ових књига, најстарији сачувани рукописи из 12. века су:
* ''[[Маријанско јеванђеље]]'', глагољички рукопис на старословенском језику са видљивим траговима српске редакције.
* ''[[Мирослављево јеванђеље]]'', нешто млађи, али за српску културу најважнији писани споменик, ћирилски рукопис српске редакције.
* ''[[Вуканово јеванђеље]]''<ref name="barac"/>
 
=== Српска књижевност у средњем веку ===
Са формирањем јединствене државе Немањића настаје и нова епоха у историји старе српске књижевности. Јављају се нови, даровити писци, а књижевност се осамостаљује. Утврђује се и нормира рашка редакција старословенског језика, интензивира се рад преводилаца са грчког језика, али се састављају и оригинална дела.
 
Са делом [[Свети Сава|Светог Саве]] српска књижевност постаје део књижевности православног словенског света. До краја 13. века формирају се књижевни центри немањићке Србије у Хиландару, Студеници, Жичи, Милешеви, Пећи. Свети сава је зачетник самосталне српске књижевности. Прво његово дело је ''[[Карејски типик]]'' (правила понашања) написан 1199. године за Карејску ћелију. Свети Сава је написао и друга црквеноправна дела, међу којима је најважнија ''[[Крмчија]]'', зборник црквених правила и државних закона који је постао основни извор права у средњовековној српској држави. Права књижевна природа Светог Саве открива се тек у његовим житијним и песничким саставима. Једно од најзначајнијих дела међу њима је ''[[Житије светог Симеона]]''.
== Рукописне књиге код Срба ==
У српској традицији нема пуно свитака, али су познати неки, као ''повеље, грамате'' и сл. Оснивачка повеља манастира Дечани исписана је на свитку дугом 5 м. У [[Хиландар|хиландар]]ској библиотеци чувају се свици на пергаменту који датирају из 14. века.
 
 
У најзначајнија дела старе српске књижевности спадају ''житија, похвале'' и преведена књижевност. Најзначајнија су:
* '''[[Житије светог Симеона]]''' [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]]
* [[Дементијан]]ово '''[[Житије светог Саве]]'''
* [[Јефимија|Јефимијина]] '''[[Похвала кнезу Лазару]]'''
* '''Надгробно слово деспоту [[Ђурађ Бранковић|Ђурађу Бранковићу]]''' - песма у прози
* '''[[Слово љубве]]''' деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]]<ref name="barac"/>
 
== Референце ==