Бијело Поље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене As791 (разговор) на последњу измену корисника 89.207.195.1
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 17:
 
 
== Етимологија ==
Град је добио име по бијелим радама. У рјечнику Вука Стефановића Караџића наводи се каo као " Варош у [[Стара Херцеговина| Ерцеговини]] код воде [[Лим (река)| Лима]]".
<ref>https://archive.org/stream/srpskirjecnik00kara#page/n91/mode/2up</ref>
 
== Географски положај ==
Бијело Поље се налази у долини коју пресијеца планинска ријека [[Лим (река)|Лим]]. Некада је то заиста било поље, с прољећа прекривено цвјетовима бијеле раде, цвијета који је и пољу и тамошњем насељу одредио име – Бијело Поље. То је и значење [[турски језик|турске]] ријечи Аково за варош, некада познату станицу [[Дубровачка република|Дубровачких]] [[караван]]а, која се звала Никољ–пазар.
 
Од свих градова на сјеверу Црне Горе, Бијело Поље има најповољнији географски положај. Налази се на раскрсници важних путева: на прузи [[Београд]]–[[Бар (Црна Гора)|Бар]], на магистрали која од Београда води према мору, добре су везе Бијелог Поља и према [[Пљевља|Пљевљима]] и [[Жабљак]]у, уз кањон [[Тара (река)|Таре]], према [[Беране|Беранама]], [[Плав]]у и [[Рожаје|Рожајама]] и даље [[Ибарска магистрала|Ибарском магистралом]] према [[Србија|Србији]].
 
== Историја ==
 
[[Археологија|Археолошка]] истраживања убедљиво говоре о постојању насеља у овом крају још у далекој прошлости. Бјелопољски крај био је насељен још у [[неолит]]у (10.000 до 3.000 година прије н. е.). У селу [[Мајсторовина]] код Бијелог Поља, пронађена је камена сјекира која потиче из неолита. Остаци материјалне културе пронађени су и у селу [[Биједићи]], а потичу из [[бронзано доба|бронзаног доба]] (3.000 до 1.000 година прије н. е.). И у селу [[Острељ]] пронађене су двије секире тзв. ''јадранског'' типа. На основу пронађених предмета у самом граду можемо тврдити да су на подручју данашњег Бијелог Поља постојале насеобине праисторијског доба. У Ракоњама, једном од приградских насеља, [[1975]]. године пронађена је глачана камена сјекира, која датира из средњег бронзаног доба. Све ово доказује да је на овом простору човјек обитовао и у старијем [[гвоздено доба|гвозденом добу]] и да су то производи [[Илири|илирских]] племена чија је територија захватала и област Бијелог Поља.
 
Остаци илирско–римске културе нађени су на локалитету поред цркве Свете Богородице у Вољавцу. Такође су пронађени и трагови ''култног мјеста'' у [[Затон (Бијело Поље)|ЗатонЗатону]]у, 15 -{km}- од Бијелог Поља и надгробни споменици у Дубову.
 
Судећи по археолошким налазима на самом подручју града, могуће је говорити о постојању једне римске насеобине на обали Лима, у непосредној близини данашњег центра Бијелог Поља. У насељу Прушка пронађен је бакарни римски новчић цара [[Проб|Пробус]]ауса из друге половине половине [[2. век|2. вијека]]. На локалитету ''латинског гробља'' постојале су надгробне плоче из времена 2. до 3. вијека н. е. Негдје пред [[Други светски рат]], откривен је на овом локалитету жртвеник са натписом од чврстог бијелог камена, подигнут римском божанству [[Херкул]]у. Овај жртвеник се данас чува у цркви Светог Николе у Никољцу. Вјероватно је на подручју Бијелог Поља у доба Римљана постојао град (Муниципијум) са одређеном самоуправом.
 
У Бијелом Пољу се налази [[Гимназија Милоје Добрашиновић]] као и неколико других средњих школа и факултета.
Ред 104:
{{Графикон постоци
|ширина=300px
|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|2003.]]<ref>Књига 1, ''Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима'', Републички завод за статистику, Подгорица, септембар {{page|year=2004, |id=ISBN 86-84433-00-9|pages=}}</ref>
|позадина=#ddd
|позиција=left
Ред 160:
 
== Референце ==
* [https://archive.org/stream/srpskirjecnik00kara#page/n91/mode/2up]- Речник Вука Стефановића Караџића, Бијело Поље
 
{{reflist}}