Рукописна књига — разлика између измена

Поништена измена 11476557 корисника BuhaM (разговор)
(Поништена измена 11476557 корисника BuhaM (разговор))
| page =
}}</ref>
[[Датотека:Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, лист 2в.jpg|350px|мини|десно|Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, око 1580, Минијатура. (лист 2в), Београд, Архив САНУ, бр.465 (Поклон Францијета Хачарева и супруге)]]
 
== Наука о рукопису и рукописној књизи ==
'''Рукопис''' (средњов. лат. ''manuscriptum'' према лат. ''manu scriptum'': руком писати)<ref name="enciklopedija"/> је текст писан руком на меком, лакопреносивом материјалу. У научној терминологији рукопис означава '''књигу писану руком''' (за разлику од докумената и писама писаних руком, који спадају у дипломатичку и архивску грађу). Рукописи су имали два облика: '''свитак''' и '''кодекс'''.
 
== Писари и радионице ==
[[Датотека:KellsFol291vPortJohn.jpg|250px|мини|десно|''Book of Kells'']]
Развој хришћанства пред књигу поставља нове захтеве. Уређивање црквеног живота темељи се на богослужбеним књигама. Зато се у средњем веку производња чување књига организују у манастирским библиотекама, док се умножавање врши у преписивачким радионицама - ''скрипторијумима''. Преписивало се по диктату или „тихо“. Писарске радионице биле су биле опремљене за истовремени рад више писара, а често су писари радили и сами, у својим ћелијама.
 
 
== Рукописне књиге код Срба ==
[[Датотека:Povelja Cara Dušana Hilandaru.JPG|250px|мини|десно|Повеља цара Душана Хиландару]]
[[Датотека:Miroslav's Gospel 002.jpg|250px|мини|десно|Мирослављево јеванђеље]]
Преписивачка активност српских манастира у средњем веку одвија се под утицајем Византије. Од првих писара у 12. веку све више се води рачуна о писму, ликовном изразу и језику. Српски писари ширили су ову вештину и вршили утицај на друге средине у којима су радили.
 
 
Када је реч о рукописним кодексима, ситуација је сасвим другачија. До данас је сачуван велики број ових књига, најстарији сачувани рукописи из 12. века су<ref name="barac"/>:
* ''[[МаријанскоМаријинско јеванђеље]]'', глагољички рукопис на старословенском језику са видљивим траговима српске редакције.
* ''[[Мирослављево јеванђеље]]'', нешто млађи, али за српску културу најважнији писани споменик, ћирилски рукопис српске редакције.
* ''[[Вуканово јеванђеље]]''
* [[Илуминирани рукописи]]
 
== Спољашње везе ==
[[Категорија:Штампарство]]
{{Commonscat|Manuscripts}}
 
[[Категорија:Књиге]]
[[Категорија:Култура]]
[[Категорија:Преписи и преводи Светог писма]]
[[Категорија:Немањићи]]
[[Категорија:Словенска писменост]]
[[Категорија:Српска књижевност у средњем веку]]
[[Категорија:Штампарство]]