Током читавог [[20. век]]а, а и сада, Куршумлија је била у пасивном положају у односу на много веће и развијеније Прокупље и Ниш, и према тим градовима, али и према Београду текле су миграције становништва из овога краја.
24. марта 1999. године бомбе су око 20.15 погодиле подземни бункер у Куршумлији када је погинуло 12 резервиста и војника.
2. априла 1999. године због НАТО авијације је погинуло 13 цивила и оштећено око 500 цивилних и религијских објеката као што су манастир Пресвете Богородице и Светог Николе из 12. века.
У раним јутарњим часовима 11. априла 1999. године бомбардовано је насеље Мердаре са 20 пројектила и већим бројем касетних бомби. Погинуло је 5 лица, а теже телесне повреде задобила је трудница у шестом месецу трудноће. Бојана Тошовић је најмлађа жртва агресије на СР Југославију са свега 11 месеци живота. Погинула је заједно са својим оцем Божином Тошовић.
Током агресије на СРЈ, за 78 дана погинуло је 78 деце.
Бомбардовани су мост и манастир свете Богородице 18. априла 1999. године.
26. априла 1999. године Куршумлија је гађана и погинуло је 17 цивила.
