Као суплент Богословије Св. Саве у Београду Николај је предавао философију, [[логика|логику]], [[психологија|психологију]], [[историја|историју]] и стране језике. Но он није могао остати у оквирима Богословије. Он зато почиње да пише, говори и објављује. Почиње са [[беседништво|беседамабеседа]]ма по београдским и другим црквама широм Србије, па онда држи и предавања на Коларчевом универзитету и другим местима. Говорио је углавном на теме из живота. Истовремено, Николај објављује у црквеним и књижевним часописима своје чланке, беседе и студије: о Његошу, о Ничеу и Достојевском и на друге философско-теолошке теме.<ref>Николајева студија „Религија Његошева“ појавила се најпре у часопису „Дело“, а затим и посебно 1911. године. Доживела је затим неколико издања (1921. и 1971). Николај се и касније бавио Његошем, а нарочито је запажен његов Говор о Његошу, на [[Ловћен]]у 1925. године при преносу Његошевих костију у обновљену капелу Св. Петра Цетињског, која је нажалост данас скинута са Ловћена.</ref>
