Липљан — разлика између измена

 

Сам град се развио око [[Антика|античке]] [[Улпијана|Улпијане]] која је била важно место на [[Антички Рим|римском]] путу који је повезивао Скопље са [[Ниш]]ем. Касније га је обновио [[списак византијских царева|византијски цар]] [[Јустинијан I]] ([[527]]—[[565]]) под именом ''-{Iustiana Secunda}-'' за разлику од насеља ''-{[[Царичин Град|Iustiana Prima]]}-'' (недалеко од данашњег [[Лебане]]). Данашњи град представља континуитет са тим насељем о чему сведочи и [[Црква Богородичиног Ваведења у Липљану|Липљанска црква]] која је подигнута на темељима цркве из Јустинијановог доба. Липљан је играо значајну улогу у развоју [[Рашка|Рашке]] током [[12. век|XII века]] када је био главна [[византијска утврда]] насупрот српском [[Средњовековни град Звечан|Звечану]], а био је и седиште [[епископ]]ије. Значај града је почео да опада у другој половини [[14. век|XIV века]] када се на његов рачун шире Приштина, [[Јањево]] и [[Ново Брдо]], да би његов значај у потпуности нестао током [[Османлијско освајање Балканског полуострва|османлијске најезде]] услед њихових пустошења. Град је поново отпочео да се развија подизањем пруге [[Краљево]]—Скопље и других путних магистралних праваца који се у њему укрштају. Иако од некадашњег [[тврђава|утврђења]] данас више нема трагова, на простору града и општине има других културно-историјских споменика, од којих су најбитнији уз градску цркву свакако остаци Улпијане (који се простиру у селима [[Грачаница (Приштина)|Грачаница]], [[Лапље Село]], [[Сушица]] и [[Ливађе (Липљан)|Ливађе]]) и [[манастир Грачаница]], који је од града удаљен око 2.5-{[[километар|km]]}-.

 

Албанци чине велику већину становништва и у целој општини у којој живи око 76.000 становника по проценама [[УНХЦР]]а (у односу на 68.639 колико их је [[попис становништва 1991. у СФРЈ|процењено 1991. године]]), уз око 9.500 [[Срби|Срба]], 1.500 [[Ашкалије|Ашкалија]], 360 [[Јањевци|Јањевачких Хрвата]] и 330 [[Роми|Рома]].