Математичка социологија — разлика између измена

 

==Историја==

 

Штавише, познанство је '' позитивна веза '', али шта је са '' негативним везама '' као што су непријатељства међу људима? Да би се ријешио овај проблем, [теорија [графикона]], која је математички схема приказана тачакама и линијама, може се проширити на ова два типа веза и на тај начин ствара моделе који представљају позитивне и негативне односе , који су представљени као [[потписао графикон]] с. Потписана графикон се зове '' избалансираним '' ако је производ од знакова свих односа у сваком циклусу (линкови у сваком циклусу графикона) је позитиван.

(Paul Lazarsfeld) који је 1954. године приредио зборник Математичко размишљање у друштвеним наукама где су се поред радова из квантитативне методологије, нашли и текстови о употреби Марковљевих ланаца као модела за испитивање промене ставова, употреба каузалне анализе уз помоћ симултаних једначина и многи други. Интересантно је напоменути да најистакнутији математички социолози из тог периода нису били социолози по свом основном образовању. Тако је Џејмс Колман (James Coleman) завршио машинство, а са применом математике у друштвеним наукама упознао га је Пол Лазарсфелд, код којег је докторирао 1955. године на Универзитету Колумбија. Харисон Вајт (Harrison White) је студирао физику, докторирао теоријску физику 1960. године на Универзитету у Принстону, пре него што је почео да се бави социологијом. Сличне примере проналазимо и код савременијих математичких социолога, као што су Питер Абел (Peter Abell) и Патрик Дореиан (Patrick Doreian). Абел се, пре него што је прешао на Универзитету Есекс, бавио филозофијом а докторирао је на физици, док је Дореиан универзитетску диплому стекао у математици.

Постоје многи примери у социологији који су искористили математику за решавање проблема. Тако је инспирацију за рад на динамичком моделу сегрегације, Томас Шелинг (Сцхеллинг, 1971) пронашао у чињеници да се људи групишу по многим димензијама, а врло често се дискриминација врши на основу индивидуалног понашања, пола, старости, вероисповести, расне припадности итд. Шелинг је свој модел тестирао на примеру расне дискриминације у Америци, али, због апстрактности модела, објашњава да се његови резултати могу генерализовати на све друге процесе сегрегације.