Катарина Стојановић — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
'''Катарина Стојановић''' ([[Београд]], [[20. април]] [[1923]] — [[Београд]], [[2. новембар]] [[2006]]) је била једна од најпознатијих [[Србија|српских]] пионира југословенске и српске монтаже с краја 20 века.
 
Радила је монтажу филмова Велимира Стојановића ([[Лажни цар Шћепан Мали]], [[Зле паре]], [[Четири километра на сат]], [[Кампо Мамула]] ), 2 филма Здравка Велимировића ([[Дан четрнаести]], [[Врхови Зеленгоре]]), филмове Жике Митровића ([[Солунски атентатори]], [[Обрачун]], [[Марш на Дрину]] - добитник Златне Арене у Пули , [[До победе и даље]], [[Нож (филм из 1967)]], [[Ужичка република]] , Вељка Булајића ([[Козара]]), контоверзни филм Душана Макавејева [[Човек није тица]], филмове Јована Ранчића ( [[Последња трка]], [[Маховина на асфалту]], филм Александра Петровића [[Биће скоро пропаст света]] из 1968 године који је освојио доста награда у иностранству.
 
Урадила јеије монтажу готово целокупног филмског опуса [[Миомир Стаменковић|Миомира Стаменковића]]: ([[Под исто небо]], [[Вук са Проклетија]], [[Како умрети]], [[Клопка за генерала]], [[Девојачки мост]] итд.
 
== Монтажа филмова ==
Анониман корисник