Pesma o Sidu — разлика између измена

{{ФИЛ112015}}[[File:Solar corona above statue of El Cid SF CA.jpg|thumb|Statua Sida u San Francisku]]'''Pesma o Sidu''' ({{jez-šp|Cantar de mio Cid|el}}) prvo je u celosti sačuvano delo [[Španska književnost srednjeg veka|španske književnosti]] i smatra se da je nastalo oko 1140. godine. Ima veliki značaj ne samo za špansku, već i za srednjovekovnu evropsku književnost. Reč je o epskoj pesmi koja je temeljena na životu narodnog junaka po imenu [[Родриго Дијаз де Вивар|Rodrigo Dijaz od Vivara]] (''Rodrigo Díaz de Vivar''), takođe poznatom kao Sid Osvajač (''El Cid Campeador''). On je bio kastiljanski ratnik i junak koji je aktivno učestvovao u [[Реконкиста|Rekonkisti]] Iberijskog poluostrva u službi kastiljanskih kraljeva, ali i nezavisno. Sačuvan je jedan rukopis iz 1307. godine, zapisan skoro dva veka nakon nastanka. Ovaj rukopis se obično naziva ''bivarski'' ili ''vivarski'', prema imenu mesta Vivara (ranije: Bivar) u čijem se opštinskom arhivu čuvao još u XVI veku. UDanas narednomse periodučuva promeniou jeNacionalnoj više vlasnika, sve dok nije postao svojina Nacionalne bibliotekebiblioteci u Madridu, gde se i danas čuva. Poznato je ime zapisivača ove pesme, za koga se samo zna da je bio svešteno lice. Smatra se da ju je zapisao po nečijem diktatu. Na rukopisu su vršene izvesne ispravke, od kojih neke potiču od samog zapisivača, a druge su došle kasnije. Ep se sastoji od preko 3700 stihova na 147 strana, s tim da prvih nekoliko nedostaje. <ref name=":0">Drašković, V., ''Pesma o Sidu'', Izdavačko-informativni centar studenata, kritičko izdanje, Beograd, 1975.</ref>

''Pesmu o Sidu'' čine tri dela. Ta tri pevanja su prilično jasno razgraničena. Sastoji se od više od 3700 stihova, u kojima je broj stihova veoma neujednačen i kreće se od 9 do 22. NeujednačenoSvaki stih podeljen je ina polustihove, a mesto cezure je neujednačeno, pa tako sthove odlikuje i velika raznovrstnost u metričkom sklopu: 7+7, 6+7, 7+8, 6+8, 8+7, 5+7, 8+8, 5+8 itd. [[Рамон Менендез Пидал|Ramon Menendes Pidal]], do danas najveći poznavalac ''Pesme o Sidu'', otkrio je 52 vrste stihova u ovom spevu, a došao je do zaključka da su najbrojniji polustihovi od 7 slogova. ''Pesmu o Sidu'' odlikuje i slobodanasonantska stihrima, to jest stihovipodudaranje nemajukrajnjih ustaljennaglašenih obrazac.vokala Strofemanjeg seili sastojevećeg izbroja stihova. zvanihStihovi nisu objedinjeni u strofe, već u grupe koje se nazivaju ''tiradas'', čijia broj stihova u okviru njih varira od tri do sto. <ref name=":0" /> <ref>[http://www.donquijote.org/spanishlanguage/literature/history/cantar-del-mio-cid] Don Quijote, The Song of My Lord</ref><ref name=":1">Pavlović Samurović, Lj., Soldatić, D., ''Španska književnost'', Nolit, Beograd, 1985.</ref>

SmatraMenendes sePidal smatra da je pesma nastala oko 1140. godine, ali je prvi put zabeležena tek 1307. Zabeležio ju je Per AbadAbat, za koga se jedino zna da je bio svešteno lice. SačuvanaSmatra se da je spev zapisao tako što mu je neki [[Huglarska pesnička veština|huglar]] diktirao pesmu ili mu dao neki raniji tekst. Na rukopisu su vršene izvesne ispravke, od kojih neke potiču od samog zapisivača, a druge su došle kasnije. Pesma je sačuvana samo u jednom rukopisu koji se naziva bivarski ili vivarski, u čijem se opštinskom arhivu čuvao još u XVI veku. U narednim vekovima promenio je više vlasnika, sve dok 1960. nije postao svojina Nacionalne biblioteke u Madridu. Rukopis se sastoji od 74 lista, odnosno 147 strana, a ima 3730 stihova. Pored početnog lista nedostaju mu još dva, jedan koji bi stajao između sadašnjeg 47/48. lista, odnosno između 2337/38. stiha, a drugi između 69/70. lista, odnosno između 3507/8. stiha. Sadržinu delova koji nedostaju saznajemo prekozahvaljujući Menendesu Pidalu, koji je praznine popunio odgovarajućim delovima iz ''Hronike dvadeset kraljeva'' (''Crónica de veinte reyes''), u koju je bila uneta druga verzija poeme, pretočena u prozu tokom XIV veka i ispunjava poglavlje o vladavini Alfonsa VI. <ref name=":0" /><ref name=":1" />