Невесиње — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Види још
Ред 49:
 
Своје слободарско опредјељење Невесиње је показало и у организовању демонстрација [[27. март]]а [[1941]]. године (што је учинило мало градова) и тиме јасно ставили до знања шта мисле о новој власти и на што су спремни. То су потврдили потпуним одзивом у [[Априлски рат|Априлском рату]] 1941. године.
 
Првог јуна 1941. године почела су масовна хапшења и убијања Срба из Невесиња и околине. Група од око 800 усташа упала је другог јуна у село Удрежње код Невесиња, побивши при томе 27 српских домаћина.
 
Шест дана након тога у Невесиње је стигао главни усташки поглавник за Босну и Херцеговину, Јуре Францетић и издао наређење да се у Невесињу и Гацку побије по 20 најугледнијих талаца. У ноћи између 9 и 10 уна у шупама војног логора у Невесињу, маљевима, гвозденим шипкама и ножевима масакрирано је 20 угледних невесињских Срба. Затрпани су у јаму коју су претходно сами себи ископали.
 
[[Устанак у Херцеговини 1941.|Јунски устанак]] (општи и први у окупираној Југославији) био је трећа Невесињска пушка у посљедњих 70 година. Овај устанак је по свом значају и далекосежним посљедицама у многом надмашио све претходне буне и устанке, чак и онај из 1875. године, јер је дигнут против најмоћније војне алијансе [[Трећи рајх|Трећег рајха]] у дотадашњој свјетској историји под чијом се окупацијом налазила готово читава Европа. Невесињски јунски устанак почео је [[3. јун]]а 1941. године и био је први организовани оружани устанак у поробљеној Европи. Да је био први устанак још званично није признат, али нико га није оспорио, већ га је само игнорисао, јер његовим признавањем и стављањем на мјесто које му у националној и општој истирији припада, не би се уклапао у политички договорене датуме почетка оружаних устанака 1941. године у појединим републикама [[Југославија|Југославије]].