Љубиње — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
поправка везе |
|||
Ред 25:
На [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] [[1878]]. године [[Аустроугарска]] је добила мандат да окупира Босну и Херцеговину. Дана [[14. август]]а [[1878]]. године аустроугарска војска је умарширала у Љубиње, чиме је окончана [[Османско царство|турска]] владавина на овим просторима. Године [[1908]]. [[Аустроугарска]] је извршила [[анексиона криза|анексију Босне и Херцеговине]], која ће остати у њеном саставу до краја [[Први светски рат|Првог свјетског рата]]. и коначног ослобођења [[1918]]. године када је српска војска умарширала у Љубиње.
Први талас усташког геноцида у НДХ жестоко је погодио љубињски срез. У прва три дана јуна дивљи усташки одред од око 500 људи опљачкао је у Љубињу и околини и све што је било српско. При пљачкању села убијено је 8 Срба који су се опирали, а 170 је ухапшено.
Сви су страдали у јами Капавица, у љубињском крају, гдје су бачени након што су звјерски убијени. Њих су по десеторицу везивали у ред једним конопом, пред довођење над јаму завезали би им очи да не би могли видјети куд их усташе воде ни шта им спремају. Над јамом би првој тројици из ланца маљевима разбијали главе, да би та тројица, суновраћајући се у бездан, повлачили и остале за собом.
У ноћи 13. и 14. јуна љубињске усташе су из котарског затвора изабрале 26 најугледнијих талаца, масакрирале их и бациле у јаму Пандурица. Међу убијенима налазио се и свештеник Божидар Шаренац, чији се отац прота Шћепан Шаренац 1918. године енергично успротивио свима онима који су хтјели да се свете Хрватима и муслиманима због злочина што су их током Првог свјетског рата починили над Србима.
У столачком, чапљинском и коњичком срезу први талас усташких злочина није имао разорне посљедице. У тим крајевима није било много ухапшених ни побијених Срба. То је успавало Србе из ових крајева, што ће скупо платити у следећем, другом таласу покоља.
== Културно-историјски споменици ==
| |||