Мостар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене As791 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
Ред 93:
 
Године [[1833]]. основан је посебан [[Херцеговачки пашалук]] са седиштем у Мостару, на челу с [[Али-паша Ризванбеговић|Али-пашом Ризванбеговићем]], који је добио и везирску титулу. Отворени су и конзулати неких земаља ([[Аустрија]], [[Италија]], [[Русија]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] и [[Француска]]). Саобраћајном значају допринела је изградња [[пут]]а Мостар-[[Метковић]] [[1862]].
=== Други светскисвјетски рат ===
 
Први талас усташког геноцида над херцеговачким Србима почео је у ноћи између 31. маја и 1. јуна 1941. године у Мостару. Група усташких „ловаца на главе“ ухапсила је петорицу Мостараца, одвела их на обалу Неретве код села Ортијеш и тамо четворицу звјерски убила, док је пети заробљени успио да побегне и спаси живу главу.
 
Масовна хапшења и убијања мостарских Срба (у првом реду интелигенције) почела су 24. Јуна 1941. по подне. Хапшења су вршена по кућама, канцеларијама, занатским радионицама, на Лучкој малти, трговима, улицама, баштама, њивама, непрекидно три дана. Претходно је наређено да Срби и Јевреји за три дана не излазе из својих кућа, уз претњу да ће сваки онај који прекрши наређење бити на лицу места стрељан. Захваљујући томе, за три дана (24., 25. и 26. јуна) ухапшено је 450 људи и стрпано у жандармеријску станицу и школу „Краљице Марије“ која је претворена у сабирни логор. Билу су то људи из свих друштвених слојева: интелектуалци, радници, сељаци, занатлије, трговци, скужбеници, пензионери.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мостар