Афрички егзархат — разлика између измена

Поправљене везе: КартагинаКартагина (град)
м (Робот: додато {{Commonscat|Byzantine Egypt}}; козметичке измене)
(Поправљене везе: КартагинаКартагина (град))
 
== Историја ==
Северозападна Африка, заједно са Сардинијом, Корзиком и Балеарима, поново је освојена током [[Vandalski rat|Вандалског рата]] од стране војсковође [[Велизар (војсковођа)|Велизара]] (533). Ове територије прикључене су [[Преторијанска префектура Африка|Преторијанској префектури Африци]]. Средиште префектуре била је [[Картагина (град)|Картагина]]. Византијска експедиција 560-тих година осваја делове Иберијског полуострва формирајући нову провинцију Шпанију. Након [[Јустинијан I|Јустинијанове]] смрти, Царство је нападнуто са свих страна. Показало се да је дотадашње административно уређење непогодно за новонасталу ситуацију. Начело одвајања цивилне од војне власти уведено је током царевања [[Диоклецијан]]а и [[Константин Велики|Константина]] који су тиме желели смањити концентрисање превелике моћи у рукама појединаца. Оснивањем [[Егзархат|егзархата]], цар Маврикије је поново ујединио цивилну и војну власт у рукама [[егзарх]]а. Маврикије је створио два егзархата: [[Равенски егзархат|Равенски]] (на Апенинском полуострву) и Картагински. Картагински егзархат обухватао је северноафричке и све византијске поседе западног Средоземља. Први картагински егзарх био је [[Генадије (егзарх)|Генадије]], дотадашњи управник провинције. Византинске поседе на Иберијском полуострву временом ће анектирати [[Визиготска краљевина]]. Византинци су задржали једино Септум (Сеуту) на Гибралтару. Картагински егзарх [[Ираклије Старији|Ираклије]] узео је учешћа у државном удару којим је цар [[Фока (византијски цар)|Фока]] збачен са власти. На престо се 610. године попео његов син [[Ираклије]] (610-641), оснивач нове [[Ираклијева династија|династије]]. Ираклије и његов наследник, [[Констанс II Погонат|Констанс]], су, по узору на Маврикијеве егзархате, створили нов административни систем познатији као [[Тематски систем|тематско уређење]].
 
Прве арапске нападе на Картагински егзархат водио је војсковођа [[Амр ибн ел Ас]]. Користећи се слабошћу Византијског царства, он осваја Барку у Киренаики стварајући седиште у Триполитанији. Војсковођа [[Хасан ибн ел Нуман]] [[битка код Картагине (698)|освојио]] је Картагину 698. године користећи се грађанским ратом између [[Тиберије III Апсимар|Тиберија III]] и [[Леонтије|Леонтија]]. Пад Картагине за Византију је представљао велики губитак. Тиме је царство изгубило главни извор радне снаге и жита. Падом Картагине заувек је окончано римско присуство у Африци.