Оноре де Балзак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 25:
[[Датотека:Collège de Vendôme.jpg|мини|десно|Вендомски колеџ (гравира A. Queyroy)]]
[[Датотека:Balzac1820s.jpg|мини|лево|Портрет из 1820. године (Achille Devéria)]]
Детињство је провео на имању својих родитеља, обављајући пољске радове. Од седме до четрнаесте године проводи дане у ВандомскомВендомском колеџу, не видевши ниједном родитељски дом. Његов живот у овом калуђерском заводу није нимало срећан. Он, који је био навикао на слободно васпитање, морао је да се повинује строгим прописима овог полувојничког, полукалуђерског колеџа, да живи између четири зида, седећи на клупи. Уместо да ради своје школске задатке, предавао се својим унутрашњим сновима. Ипак, у дванаестој години буде се његове књижевне способности. У четвртом разреду стекао је репутацију писца. Овај ученик, највише кажњаван у разреду, постаје страстан читач. Ништа није изгледало недоступно интелигенцији овог чудесног детета које је читало дела свих врста, историјска, филозофска, научна, књижевна. Чак је и речнике читао са уживањем. Наставља школовање у родном месту.<ref name="Dusan"/>
Балзак је прешао да живи у Паризу 1814. године када му је отац тамо премештен. Његово похађање Правног факултета у Паризу се поклопило са почетком француске рестаурације. Улазио је у различите пословне подухвате који су му уместо зараде доносили само губитке и дугове. Пропао је у послу са словоливницом и штампаријом. После тог финансијског слома дугови ће га пратити читав живот.<ref name="Dusan"/>
 
Ред 31:
=== Евелина Ханска ===
[[Датотека:Maison de Balzac, rue Fortunée.jpg|мини|лево|Балзаков дом у улици Фортуне]]
[[Датотека:Hanska Holz Sowgen 1825.jpg|мини|десно|Портрет Евелине ХнаскеХанске из 1825. године ( Holz von Sowgen)]]
Пољска племкиња, [[Евелина Хањска|Евелина Ханска]], са свог имања у Верховњи, у Украјини је започела преписку са Балзаком 1832. године. Из преписке са загонетном ''Странкињом'' која се диви Балзаковим делима, развила се обострана љубав. Са госпођом Ханском се састао најпре у Швајцарској, затим у Бечу и Петрограду. Након што је постала удовица 1842. године, госпођа Ханска је одбила руку Балзака. Са њом је затим путовао по Немачкој, Француској, Холандији и Белгији. Венчао се са госпођом Ханском 1850. године у Бердичеву, у Украјини.<ref name="Dusan"/>
== Друштвена ангажованост ==