Хитлер, последњи дани — разлика између измена

м (Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене)
Филм почиње снимком праве [[Траудл Јунге]] ([[Александра Марија Лара]]) која изражава кривицу и срамоту због дивљења Хитлеру у својој младости. Филм се наставља сценом из новембра 1942. у [[Вучја јама|Вучјој јами]] у [[источна Пруска|Источној Пруској]] у којој [[Адолф Хитлер]] ([[Бруно Ганц]]) ангажује 22-годишњу Јунгеову за своју личну секретарицу.
 
Прича се наставља 20. априла 1945. тијин битка за Берлинбитке за Берлин. Гласни артиљеријски удар буди Јунгеову, [[Герда Кристијан|Герду Кристијан]] и [[Констанца Манцијарли|Констанцу Манцијарли]] у њиховом заједничкој соби. Генерал [[Вилхелм Бургдорф]] обавештава Хитлера да је Берлин нападнут, а касније га генерал [[Карл Колер (генерал)|Карл Колер]] обавештава да је [[Црвена армија]] напредовала до 12 km од централног Берлина.
 
Рајсфирер-СС [[Хајнрих Химлер]] и његов ађутант [[Херман Фегелајн]] моле Хитлера на пријему поводом његовог рођендана да напусти град. Хитлер уместо тога изјављуље да ће поразити Совјете у Берлину или ће се суочити са својим падом. Химлер одлази да преговара о условима предаје западним Савезницима без Хитлеровог знања. У другом делу града, група припадника [[Хитлерјугенд]]а ојачавају одбрану Берлина. Једног припадника ове групе, отац моли да дезертира, али он одбија.
У другом делу града, СС доктор [[Ернст Гинтер Шенк]] убеђује једног генерала да му дозволи да игнорише наређење о евакуацији, а затим од Шенка СС генерал [[Вилхелм Монке]] тражи да донесе све доступан медицински материјал у Рајсхканцеларију. У међувремену, Хитлер дискутује о својој [[декрет Нерон|новој политици]] [[спржена земља|спржене земље]] са својим министром наоружања [[Алберт Шпер|Албертом Шпером]], док [[Ева Браун]] организује журку за све кориснике бункера који су деморалисани артиљеријским нападима.
 
Следећег дана, док се његова јединица бори против Црвене армије, генерал [[Хелмут Вајдлинг]] је позван у бункер да сачека своје стрељање због своје наредбе за повлачење на запад. Након објашњавања [[Ханс Кребс (генерал)|Хансу Кребсу]] и Бургдорфу да је то био неспоразум, фелдмаршал [[Вилхелм Кајтел]] унапређује Вајдлинга за заповедника све слабије одбране Берлина. Хитлер наређује јединици [[Феликс Штајнер|Феликса Штајнера]] да одбије совјетски јуриш, али га Кребс и Алфред Јодл обавештавају да Штајнер није могао да покрене напад. Пошто је из просторије истерао све осим Кајтела, Јодла, Кребса и Бургдорфа, Хитлер искљаује свој бес због наводих издајничких акција против њега и коначно признаје да је рат изгубљен. Ипак, одлучан је да остане у Берлину до самог краја, чак и ако то значи да изврши самоубиство.
 
Након што је видео да [[Фолксштурм|регрутовани цивили]] беспотребно гину у борби, генерал Монке се предочава њиховом команданту [[Јозеф Гебелс|Јозефу Гебелсу]] да је то беспотребно жртвовање. Гебелс одговара Монкеу да не жали цивиле, јер су сами одабрали своју судбину. Хитлер губи осећај за стварност и наређује фелдмаршалу Кајтелу да успостави контакт са адмиралом [[Карл Дениц|Карлом Деницом]], за кога Хитлер верује да окупља војску на северу, и да му помогне да испланира офанзиву да поврате румунска нафтна поља.