21. брдски армијски корпус (Немачка) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{Војна јединица
|јединица=
|део= '''[[Вермахт|Немачког Вермахта]]'''
| слика =
Ред 12:
*[[181. пешадијска дивизија (Немачка)|181. пешадијска дивизија]]
*[[297. пешадијска дивизија (Немачка)|297. пешадијска дивизија]]
| јачина =47.000 војника и официра (16. новембра 1944)<ref name=autogenerated1>[http://www.znaci.net/00001/4_12_4_174.htm Преглед бројног стања јединица
|командант=генерал артиљерије [[Паул Бадер]] ([[25. август]] [[1943]] — [[10. октобар]] [[1943]])
|командант2=генерал оклопних трупа [[Густав Фен]] ([[10. октобар]] [[1943]] — [[20. јул]]и [[1944]])
Ред 28:
У мају 1944, по свом формирању, под команду Корпуса стављена је и [[21. СС брдска дивизија Скендербег (1. албанска)|21. СС дивизија "Скендербег"]]. Са њом као главном ударном снагом, Корпус је покренуо [[андријевичка операција|операцију Драуфгенгер]] против снага НОВЈ у долини [[Лим (река)|Лима]]. У овој операцији немачке снаге су поражене. У току операције и након пораза почело је осипање [[21. СС брдска дивизија Скендербег (1. албанска)|21. СС дивизије]]. Њени остаци потчињени су у октобру 1944. Корпусу "Милер" (касније [[34. армијски корпус (Немачка)|34. армијски корпус]]).
[[10. септембар|10. септембра]] 1944. Корпус је изашао из састава Друге оклопне армије и ушао у састав [[Група армија Е|
Током октобра 1944, након пораза 5. СС корпуса у [[Херцеговина|Херцеговини]] и [[Далмација|Далмацији]], Корпус се нашао у изолацији, без везе са осталим трупама. Команда Југоистока наредила му је да борбом пробије себи пут и да се повеже се са 5. СС корпусом у области Мостара. У том циљу Корпус је отпочео напад од [[Подгорица|Подгорице]] према [[Никшић]]у, који су држале снаге НОВЈ. Напад је после вишенедељних борби окончан неуспехом, првенствено захваљујући умешној и упорној одбрани [[Шеста црногорска бригада|Шесте црногорске бригаде]].
Ред 34:
На јужном крилу Корпуса, напад се није ни испољио. На том подручју иницијативу је преузела [[Приморска оперативна група НОВЈ]], која је [[20. октобар|20. октобра]] 1944. ослободила [[Грахово (Никшић)|Грахово]], [[11. новембар|11. новембра]] Цетиње, и [[17. новембар|17. новембра]] након тешких борби [[Леденице (Котор)|Леденице]], кључни положај за везу Боке Которске са унутрашњошћу. [[26. новембар|26. новембра]] [[Приморска оперативна група НОВЈ|ПОГ]] је ликвидирала последње немачко упориште у [[Бока Которска|Боки]].
У овим борбама под немачком командом учествовале су и четничке снаге [[Павле Ђуришић|Павла Ђуришића]]. Нарочито су се истакле у борбама за [[Грахово (вишезначна одредница)|Грахово] и [[Цетиње]]. У свом извештају о бројном стању, командант
Након неуспеха напада у правцу [[Херцеговина|Херцеговине]], након посете линији фронта, крајем новембра 1944. командант Југоистока наредио је да се покша пробој од Подгорице преко [[Колашин]]а и [[Матешево|Матешева]] према долини Лима. Овом пробоју асистирале су снаге [[91. армијски корпус (Немачка)|91. корпуса]] продором из Пријепоља према Бијелом пољу и Мојковцу. Нападни клинови два корпуса спојили су се и 21. корпус отпочео је евакуацију путем [[Подгорица]] - Колашин - [[Бијело Поље]]- [[Пријепоље]] - [[Вишеград]]. Четници Павла Ђуришића одвојили су се од немачке главнине у области Пријепоља, и наставили преко Санџака за источну [[Босна|Босну]], западно од немачких снага. Приликом извлачења, снаге НОВЈ вршиле су нападе на бочна осигурања и заштитнице, а савезничко ваздухопловство на колоне у извлачењу, тако да је Корпус претрпео знатне губитке, нарочито у техници и моторизацији.
| |||