Логор Дахау — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 25:
Уз много већи логор [[Логор Аушвиц|Аушвиц]], Дахау је постао симбол нацистичких концентрационих логора. Дахау је други логор који су ослободиле [[Уједињено Краљевство|британске]] и [[Сједињене Америчке Државе|америчке снаге]]. Тако је постао једно од првих места где је запад био сведок бруталности нациста.
== Настанак ==
Након преузимања власти у [[Баварска|Баварској]], [[Хајнрих Химлер]], тадашњи шеф полиције у [[Минхен]]у, је почео разговоре са управом некоришћене фабрике барута и муниције. Химлер је обишао локацију да би се уверио да ли би се она могла искористити за изоловање затвореника. Логор Дахау је почео са радом 22. марта 1933. доласком око 200 затвореника из [[затвор Штаделхајм|затвора Штаделхајм ]] и тврђаве [[Ландсберг]] (где је [[Хитлер]] написао своју књигу [[Мајн кампф]] током свог заточеништва). {{sfn|Marcuse|2001|pp=21}} Химлер је новинава изјавио да нови логор може да држи до 5.000 особа и описао га је као „први логор за политичке затворенике“{{sfn|Marcuse|2001|pp=21}} који ће се користити да се врати мир у Немачкој.<ref>{{cite book|author=Neuhäusler, Johann|title=What Was It Like in the Concentration Camp at Dachau?: An Attempt to Come Closer to the Truth|location= Munich|publisher=Manz A.G.|year=1960|pages=7}}</ref> Дахау је постао први редован [[концентрациони логор]] коју је основала влада [[Националсоцијалистичка немачка радничка партија|Националсоцијалистичке немачке радничке партије]] и [[Немачка национална народна партија|Немачке националне народне партије]] (распуштене 6. јула 1933).
== Логораши ==
Уз хиљаде других југословенских логораша, у Дахау су биле заточене многе угледне личности српске националности. Међу њима су били најпознатији великодостојници Српске православне цркве [[Патријарх српски Гаврило]] и епископ (однедавно и светитељ те цркве) [[Николај Велимировић]]. Уз њих и познати генерал [[Михајло Недељковић]] (који није преживео Дахау), професор Београдског Универзитета др. [[Владета Поповић]], помоћник министра унутрашњих послова у влади генерала Симовића, адвокат [[Трипко Жугић]], дипломата и генерални конзул [[Радован Шуменковић]], виолиниста [[Властимир Павловић Царевац]], новинар и преводилац [[Ненад Јовановић]], шпански борац [[Симо Чучковић]] и многи предратни и ратни чланови Комунистичке партије Југославије. Глумац, редитељ и књижевник [[Стево Жигон]] је две године провео у овом логору где је и научио немачки језик. Због знања језика и познавања менталитета, врло често је касније играо улоге циничних и хладних немачких официра.
| |||