Поп-ап књиге — разлика између измена

 

'''Поп-ап књига''' (или сликовница) је тродимензионална, механизована [[књига]] код које, окретањем страница, илустрације “искачу” у простор (енг. ''Pop-up'' – појавити се, нагло искочити однекуд). Ова техника примењује се често и код честитки и различитог [[Реклама|рекламног]] материјала.

 

Појава тродимензионалне механизоване књиге заувек је променила однос између [[Илустрација|илустрације]], речи и читаоца. Ова веза постала је динамичнија, интерактивнија и наравно – забавнија.<ref name=simic>{{Citation

[[Датотека:16th century French cypher machine in the shape of a book with arms of Henri II.jpg|250px|мини|десно|Француски машина за шифровање у облику књиге]]

Историја поп-ап конструкција започиње средином [[13. век]]а у средњовековном [[Манастир|манастиру]] опатије Св. Албана (''Abbey of St Albans'') у [[Енглеска|Енглеској]]. [[Бенедиктинци|Бенедиктански монах]] Метју Парис (''Matthew Paris'') је у свом [[Рукописна књига|рукопису]] ''Chronica Majora'' направио први познати примерак књиге која садржи покретни део, а то је покретни '''точак од папира''' (''volvellа''), помоћу кога је могуће поредити табеле и израчунавати датуме, без потребе да се листа цела књига. Обзиром да су рукописне књиге уникатне и подложне оштећењима овакво решење постало је популарно, посебно међу астрономима, јер је у многоме олакшавало различите прорачуне. У [[16. век]]у овај механизам почиње да се користи и у [[Криптографија|криптографији]], као помоћ при [[Enkripcija|декодирању]] тајних порука.

 

Следећи корак ка појави поп-апа била је '''клапна''' (''flap''), односно преклопни део илустрације чијим отварањем се открива друга, испод ње скривена слика. Клапну је у [[16. век]]у осмислио професор [[Анатомија|анатомије]] [[Андреас Везалијус]] (''Andreas Vesalius'') како би својим студентима што реалније дочарао изглед и положај унутрашњих органа човека. У ту сврху користио је неколико слојева табли које преклапају једна другу.

 

Следећа иновација, инспирисана [[Вашар|вашарским]] атракцијамам 18. века је расклопива конструкција '''хармоника''' (''peepshow'') или '''тунел''' (''tunnel book''). Илустроване стране повезане су међусобно попут меха на хармоници, а крајеви су причвршћени за картонске корице. На предњој корици налази се отвор кроз који се посматра сцена. Када се мех на књизи развуче илустрације се раздвајају и одају утисак дубине и [[Тродимензионални простор|тродимензионалности]].

 

Рекламна књижица за Велику индустријску изложбу (''Great Industrial Exhibition'') одржану 1853. у Даблину, Ирска. Сцена представља церемонију отварања.<ref name="phillips"/>

</gallery>

По угледу на Дина многи издавачи почињу да објављују слична издања, али праву конкуренцију Дин је добио тек у Рафаелу Таку (''Raphael Tuck''), власнику издавачке куће ''Raphael Tuck & Sons''. Ова компанија производила је луксузне предмете од папира: честитке, слагалице, папирне лутке, украсне папире и књиге различитих величина и врло брзо су схватили да ће покретни механизми у великој мери повећати популарност њихових издања. За разлику од Дина Так је своје књиге штампао у [[Немачка|Немачкој]], где је у другој половини 19. века усавршена техника '''[[Штампарство|штампе]] у боји''', што му је омогућило велику предност у погледу тиража.

 

Ернест Нистер, (''Ernest Nister'') још један издавач из 19. века, у свет поп-апа увео је '''усправне слике''' (''stand-up''). Код ове конструкције се сваки ниво илустрације на једном крају савија под правим углом и причвршћује за доњи ниво, а последњи за подлогу. Отварањем књиге ти нивои се издижу и стварају утисак тродимензионалности. Нистер је такође заслужан и за унапређење конструкције точка од папира (''volvellа'') који је унапредио конструкцијом '''точка са летвицама''' (''revolving slats''). На дну или при врху стране налази се полуга чијим померањем се точак, скривен између листова окреће, а кроз изрезе на страни појављују различити делови илустрације, стварајући нову слику.

 

Најоригиналније поп-ап књиге 19. века дело су минхенског уметника Лотара Мегендорфера (''Lothar Meggendorfer''). Он је развио компликоване системе полуга сакривене међу странама помоћу којих је могуће покренути више различитих делова истовремено и то на различите стране. Полуге је повезивао металним закивцима и покретањем само једне покретао се цео механизам.<ref name="phillips"/>

Готово све покретне књиге почетком [[20. век]]а штампане су у Немачкој, па је са избијањем [[Први светски рат|Првог светског рата]] производња поп-ап књига потпуно замрла. Нова серија издања тако високог квалитета поново је покренута тек 1929. године. Енглески издавач С. Луис Жиро (''S. Luis Giraud'') осмислио је, дизајнирао и произвео књиге са конструкцијама које је назвао „живи модели”. Ово су биле '''прве праве поп-ап књиге''' онакве какве их данас познајемо. Сваки наслов садржао је најмање пет конструкција које су се уздизале без потребе да померања било какве полуге. Ови компликовани склопови нису само одавали утисак тродимензионалности већ су то заиста и били, пошто су се могли посматрати са свих страна. Између 1929. и 1949. Жиро је створио и серију Годишњака за децу (''Children's Annual''), од којих је сваки садржао пет или више поп-ап конструкција.

 

Опасност од избијања [[Други светски рат|Другог светског рата]], натерала је 3-их година већину уметника да се пресели преко океана, у [[Сједињене Америчке Државе|Америку]]. Америчка издавачка кућа ''Blue Ribbon'' оберучке је примила многе дизајнере и у својим издањима класичних бајки и сликовница са ликовима [[Волт Дизни|Волта Дизнија]] (''Walt Disney'') применила конструкције које су до тада стваране само у Европи. Ова издавачка кућа прва је искористила могућност и [[Autorsko pravo|правно заштитила]] име које покретне књиге данас носе – '''поп-ап'''. За само пет година, од 1930. до 1935. издања ''Blue ribbon''-а постала су [[Бестселер|бестселери]] који су остваривали невероватне [[Профит|профите]]. Поп-ап у Америци је процветао, а поп-ап конструкције примењују су свуда. Произвођачи у паковањима својих производа поклањају купцима поп-ап [[Реклама|рекламе]]. Чак се и упутства за употребу праве са поп-ап конструкцијама. Новине, ради придобијања читалаца, објављују стране од којих се могу склопити различите сцене. Брачни пар Џералдин и Бен Клајн (''Geraldine & Ben Klein'') у по-ап уводе јапанску вештину савијања и исецања папира '''[[киригами]]''' чиме знатно поједностављују и појефтињују производњу. Суштина киригамија је у томе да се цела конструкција добија из само једног комада папира. Нема додатних делова, механизама, компликованих склопова.

 

И док се у Америци усавршавају конструкције, у Европи и даље настају [[Иновација|иновације]]. Миланска издавачка кућа ''Casa Editrice Hoepli'' је 1930. године издала прву књигу са конструкцијом '''вртешке''' (''carousel''). Код ове конструкције књига се потпуно отвари и корице саставе, па се тако добија тродимензионална сценографија може гледати са свих страна. Неколико слојева на свакој страни целој сцени дају дубину и утисак треће димензије.

 

Послератни период обележио је чехословачки уметник Војтех Кубашта (''Vojtěh Kubašta''). Његове конструкције одликовале су се мноштвом живописних детаља, а већина ситних делова могла је и додатно да се покрене на већ усправљеној конструкцији. У другој половини 20. века поп-ап постаје озбиљан [[Бизнис|посао]]. На свакој књизи је ангажовано више од стотину људи. [[Писац|Писци]] пишу [[Прича|приче]], [[Илустратор|илустратори]] смишљају ликове и сцене, [[Дизајнер|дизајнери]] стварали конструкције, а све на крају секу и састављају радници у [[Јапан]]у. Објављује се више хиљада поп-ап издања која се продају широм света. У то време први пут се појавио и појам папирне конструкције (''paper engineering''), а [[Уметник|уметници]] који су се њима бавили добили су углед и поштовање какво заслужују. Илустратор Никола Бејли (Nicholas Bailey) почиње да третира конструкцију и страницу као јединствену целину, а у књигама се појављује и [[звук]]. Прва књига са звуком била је ''The Pop-up Book of Gnomes''. Садржала је конструкцију у којој, при отварању стране, парче назубљеног картона прелази преко другог картона равне ивице, стварајући тако звук тестере.

 

До праве експанзије дошло је осамдесетих година. Објављено је на стотине издања са невероватним конструкцијама и механизмима. Поп-ап књиге, које су до тада сматране мање-више играчкама, по први пут су високо цењене због свог садржаја, уметничког карактера, а нарочито генијалности њихових конструкција. ''Haunted House'' Јана Пиенковског (''Jan Pieńkowski'') постала је 1980. године '''прва награђена поп-ап књига'''. Многи издавачи почињу оваква издања да посматрају као идеална решења за уџбенике. Изванредна поп-ап серија [[Национална географија (часопис)|National geographic]]-а, објављена у периоду од 1985. до 1994. кроз образовне текстове, детаљне илустрације и компликоване поп-ап конструкције пружила је читаоцима могућност да продру у суштину материје. Појавиле су се и прве поп-ап књиге уметничког карактера, без текста и са акцентом на самим конструкцијама и механизмима.<ref name=phillips>{{Citation