Википедија

Berlinska glavna železnička stanica — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Поправљено 4 веза; Уклоњена веза: Хамбург (вишезначна одредница)
Ред 4:
[[Датотека:Berlin Hauptbahnhof Ostseite HDR.jpg|мини|250п|Berlin Hauptbahnhof Ostseite HDR]]
 
'''Berlinska glavna železnička stanica''' ({{jez-nem-lat|Berlin Hauptbahnhof}}) sagrađena je kao centralna železnička stanica [[Берлин (вишезначна одредница)|Berlina]] u samom središtu grada, na mestu nekadašnje Lerter (''Lehrter'') stanice. Nalazi se u neposrednoj blizini [[Rajhstag]]a, [[kancelar]]ske rezidencije i kompleksa novih vladinih zgrada, duž nekadašnjeg [[Berlinski zid|Berlinskog zida]].
 
Otvorena je i puštena u saobraćaj dana [[28. maj]]a [[2006]]. svečanom ceremonijom uz prisustvo [[Njemačka|njemačke]] kancelarke [[Angela Merkel|Angele Merkel]] i berlinskog [[gradonačelnik]]a [[Klaus Voverajt|Klausa Voverajta]].
Ред 16:
[[Датотека:Train station Berlin Lehrter Bahnhof 3.jpg|мини|Hala stanice Lehrter, 1879.]]
 
Železnička pruga Lehrter duga 239 -{km}- građena je od [[1868]]-[[1871]]. te je njome [[Берлин (вишезначна одредница)|Berlin]] povezan s [[Хановер (вишезначна одредница)|Hanoverom]]. Nazvana je po mestu [[Lerte]] (Lehrte) koje je bilo prvo železničko čvorište na hanoferskom području. [[Lerter stanica]] sagrađena je u neposrednoj blizini već postojeće železničke stanice [[Хамбург (вишезначна одредница)|Hamburger]] Bahnhof i to prema nacrtima arhitekata [[Alfred Lent|Alfreda Lenta]], [[Bertold Šolz|Bertolda Šolza]] i [[Gotlib Henri Lapijer|Gotliba Henrija Lapijera]] na obali reke [[Špreja|Špreje]], direktno u [[Aleandar fon Humbolt|Humboltovoj]] luci.
 
U suprotnosti s dotadašnjom praksom izgradnje železničkih zgrada, uglavnom od [[opeka]], ovoj je stanici bio namenjen reprezentativni izgled i stil francuske [[Neorenesansa|neorenesanse]]. Upravo zbog njegove raskošne arhitekture ova se stanica naziva ''"dvorcem među stanicama"''. Posebno bogato ukrašeno bilo je glavna čeona strana stanice na zapadnoj strani.
Ред 28:
[[Датотека:S-Bahn Berlin Lehrter Stadtbahnhof.jpg|мини|Lehrter stanica prije rušenja]]
 
Dana [[15. maj]]a [[1882]]. puštena je u saobraćaj tzv. [[Berlinska gradska železnica]], koja je s četiri pruge povezivala gradske četvrti u smeru istok-zapad i služila za protok ljudi i robe. Gradska [[železnica]] povezivala je [[Šarlotenburg]], Lerter i Istočnu stanicu sa središtem grada. Direktno na severnom kraju hale Lerter stanice sagrađena je stanica Lerter gradska stanica, a povećan je i kapacitet stanice. Dana [[15. oktobar|15. oktobra]] [[1884]]. s ove je stanice krenuo i železnički [[saobraćaj]] prema [[Хамбург (вишезначна одредница)|Hamburgu]], severozapadu [[Nemačka|Nemačke]] i [[Skandinavija|Skandinaviji]], koji se dotad odvijao s 300 -{m}- udaljene stanice u Hamburgu.
 
''Lehrter Bahnhof'' je bio poznat i po brzini železničkog saobraćaja. Već [[1872]]. godine ovom su prugom vozovi išli brzinom od 90 -{km/h}-. Od [[19. decembar|19. decembra]] [[1932]]. saobraćao je i poznati voz ''"Fliegender Hamburger"'', koji je s Lehrter Bahnhof-a prema Hamburgu vozio brzinom od tadašnjih neverovatnih 160 -{km/h}-. Zbog razvoja železničkog saobraćaja Lehrter Bahnhof je doživeo i nekoliko pregradnji i modernizacija, naročito [[1912]]. i [[1929]]. godine.
Ред 79:
 
'''[[ICE]]-linije:'''
* ([[Кил|Kiel]]–) [[Хамбург (вишезначна одредница)|Hamburg]]–[[Берлин (вишезначна одредница)|Berlin]]–[[Lajpcig]]–[[Nirnberg]]–[[Minhen]]
* Berlin–[[Hanofer]]–[[Keln]] (–[[Бон|Bonn]]–[[Trir]])
* Berlin–[[Frankfurt na Majni]]–[[Manhajm]] (–[[Bazel]])
Ред 89:
* [[Štralzund]]–Berlin–[[Erfurt]]–[[Diseldorf]] (–Keln)
* Berlin–[[Hale (Sale)]]–Nirnberg–Minhen
* ([[Šćecin]]–) Berlin–[[Хановер|Hannover]]–[[Амстердам (вишезначна одредница)|Amsterdam]] ili [[Minster (Vestfalen)|Minster]]
* ([[Kotbus]]–Berlin–) [[Magdeburg]]–Hanofer–[[Nordajh Mole]]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Berlinska_glavna_železnička_stanica”