Драгомир Јовановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 34:
Рођен је [[27. јул]]а [[1902]]. у [[Пожаревац|Пожаревцу]]. Драгомир Јовановић је потицао из професорске породице. Мајка Вилма му је била Немица, а отац Љубомир Србин. Гимназију је завршио у [[Велико Градиште|Великом Градишту]], а права у [[Београд]]у, где се запослио као полицијски чиновник Управе града. Из управе града Београда је отпуштен крајем марта 1929. због проневере новца. Међутим, већ годину дана касније је радио као полицијскi чиновник у Загребу. Спријатељио се са шефом загребачке полиције [[Јанко Бедековић|Јанком Бедековићем]], као и са његовим наследником [[Станоје Михалџић|Станојем Михалџићем]]. Када је 1933. пред посету краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]] [[Загреб]]у, спречио [[усташе|усташку]] заверу{{sfn|Tomasevich|2002|pp=}}, унапређен је у начелника Опште полиције Београда, мада су сви знали да је директно руководио другим политичким одељењем.
Након успостављања [[Шестојануарска диктатура|Шестојуануарске диктатуре]], Драгомир Јовановић је прешао да ради на одсеку борбе против комуниста.
Јовановић је 1936. године био у делегацији југословенске полиције на заседању комисије за сарадњу европских полиција на сузбијању криминала у Берлину. Том приликом је успоставио важне контакте са одговорним полицијским личностима Немачког рајха и тада направио прве кораке у сарадњи са њима. Присуствовао је и [[Нирнбершки митинг|Нирнбершком конгресу]] [[НСДАП|Националсоцијалистичке странке]]. Као члан делегације југословенске полиције међународној полицијској конференцији и следеће, 1937. године боравио је у Берлину, где га је заврбовала немачка тајна служба. Подржао је предлог пољског делегата да Међународна комисија криминалистичке полиције прошири своју делатност и на борбу против „међународног комунизма“ и кандидатуру [[Рајнхард Хајдрих|Рајнхарда Хајдриха]] за председника те комисије.{{sfn|Odić|Komarica|1977|pp=22}} Јовановић и управниг града Београда [[Милан Аћимовић]] су отишли у Берлин на разговоре са [[Хајнрих Химлер|Хајнрихом Химлером]] и Хајдрихом и постигли су са њима начелан споразум о сарадњи и размени полицијских официра за везу.{{sfn|Odić|Komarica|1977|pp=22}} Одржавао је отворене контакте са [[Ханс Хелм|Хансом Хелмом]], официром за везу при немачком посланству. Преживео је пад [[Милан Стојадиновић|Стојадиновићевог]] режима и фебруара 1939. постао је помоћник управника града Београда. Маја 1939. учествовао је с немачким колегама у обезбеђењу посете [[Берлин]]у и [[Адолф Хитлер|Хитлеру]] кнеза [[Павле Карађорђевић|Павла Карађорђевића]]. Марта 1940. кнез Павле је тражио од министра [[Станоје Михалџић|Станоја Михалџића]] да из полиције уклони [[Цветан Ђорђевић|Цветана Ђорђевића]] и Јовановића као корумпиране полицајце. Ђорђевић је смењен, а Јовановић премештан у контаробавештајно одељење, али никада није ступио на дужност. У полицијском апарату је остао све до почетка окупације.
| |||