Предраг Поповић (сниматељ) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 20:
Право филмско искуство стекао је као 17-годишњак кроз киноаматерски курс у Кино клуб Београд ( ту су предавачи били Владета Лукић, Драгољуб Ивков, Марко Бабац ).
Већ почетком 60- их кадрови Кино клуба су били ангажовани за рад на ТВ па и Пега Поповић ( као ђак је снимао прилоге за спортску редакцију , дечју редакцију, прилоге са сминања филмова за ТВ Загреб).
Крајем 1961 године матурира и уписује студије електротехнике.
Већ 1966 године пред зградом Електротехничког факултета среће тада студенте режије на универзитету у Прагу Срђана Карановића и Горана Марковића који га убеђују да упише студије у Прагу (ФАМУ) где постоји одсек за филмску камеру што је на крају и учинио. Током Прашког пролећа 1968 године са чешким колегама је снимао демонстрације у Прагу и самоспаљивање Јана Палаха.
Линија 27 ⟶ 29:
Током 1970 године позива га познати редитељ Душан Макавејев да са њим и до тада искусним сниматељем Александром Петковићем оде у Америку да сниме документарни део филма о Вилхелму Рајху а по повратку самостално ради као главни сниматељ на наставку кроз играни део под називом Мистерије организма.
Марта 1971.године дипломира на факултету у Прагу као први филмски југословенски сниматељ где представља југословенску филмску фотографију са анализом радова два до тада наистакнутија сниматеља у Југославији [[Александар Петковић|Александра Петковића]] и Томислава Пинтера.
Оснивач је катедре за филмску камеру (одсек колор фотографија) на ФДУ У Београду где је радио као асистент и наставник а са знањем и филмским искуством које је поседовао , школске 1972/73 предаје и прави програм за главни предмет на трећој години Колор кинематографија.
1971. године добија позив од Николе Поповића познатог југословенског продуцента и директора продукције филма [[Сутјеска]] да ради као сниматељ друге камере на том пројекту.
После завршетка снимања филма Сутјеска враћа се у Београд где са екипом на челу са Зором Кораћ (уредник у ТВБ) учествује у припреми и успостављању Другог програма ТВБ
Завршивши сниматељски рад на филму [[ Мирко и Славко ]] из 1973 добија понуду од [[Жика Митровић|Жике Митровића]] да ради као директор фотографије филм [[Ужичка република]] чије је снимање трајало 9 месеци и овенчано наградом у Пули Златном ареном за најбољи филм 1974 године.
Сарађивао је са [[Драган Кресоја|Драганом Кресојом]] чији је готово цео филмски опус снимио: филмове [[Још овај пут]] ( на фестивалу у Пули добио Кодакову награду за фотографију), [[Крај рата]] (југословенски кандидат за Оскара 1985 године), Октобарфест (визуелно најлепши филм снимњен у Београду), [[Оригинал фалсификата ]]( кандидат за Оскара 1991 године), [[Пун месец над Београдом]].
Снимио је и филмове [[Мића Милошевића|Миће Милошевића]] ([[Није него]] , [[Мољац]] ), филм [[Милан Јелић|Милана Јелића ]] [[Тигар]], филм Дејана Караклајића [[Ерогена зона]] , први део музичке комедије [[Хајде да се волимо]] из 1987 , трећи и четврти наставак хит комедије [[Тесна кожа]].
Добитник је Златне Минозе за најбољу фотографију на фестивалу у Херцег Новом за филм Кордон.
Линија 54 ⟶ 59:
| 1971. || [[Бели зечеви]] (ТВ) || директор фотографије
|-
| 1971. || [[
|-
| 1972. || [[Стефан Дечански]] (ТВ) || директор фотографије
Линија 98 ⟶ 103:
| 1981. || [[Ерогена зона]] || директор фотографије
|-
| 1981. || [[Љуби,
|-
| 1982. || [[13
|-
| 1983. || [[Још овај пут]] || директор фотографије
| |||