Ернест Гелнер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 19:
| држава_смрти = [[Чешка]]
}}
'''Ернест Андре Гелнер''' (9. децембар 1925 - 5.новембар 1995) је био британско-чешки филозоф и социолог [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0 [Антропологија|антропологије]]. Након смрти, окарактерисан је као један од најенергичнијих интелектуалца света од стране [http://www.telegraph.co.uk The Daily Telegrahp-а] ;The Independent га је сматрао главним представником [[критички рационализам|критичког рационализма]].
 
== Резиме ==
 
Његова прва књига, Речи и ствари (1959), омогућила му је да постане један од главних у часопису The Times и месец дана дугу кореспонденцију на тему његових писама због напада на лингвистичку филозофију. Професорском каријером дугом 22 године у областима филозофије, логике и научне методе у [[лондонска школа економије|Лондонској школи економије]], са титулом професора Вилијама Вајса социјалне антропологије на Универзитету Кембриџ, са којом је 8 година предавао на истом, и на челу новог центра за студирање национализма у Прагу, Гелнер се читавог свог живота борио, кроз своја литерарна дела, предавања и политичког активизма, против система који се налазио око њега - систем затвореног мишљења, нарочито комунизма, психоанализе, релативизма и диктатуре слободног тржишта. Најзначајније теме којима се бавио биле су теорија модернизације и национализам. Његова мултикултуролошко порекло му је помогло у анализирању и описивању три различита света: западног, исламског и руског. Сматра се једним од водећих теоретичара проблема званог национализам.
Ред 29:
Гелнер је рођен у Паризу у породицу Ане и Рудолфа, адвоката, урбаног јеврејског интелектуалног пара из Бохемије (која је од 1918. године део Чехословачке). Одрастао је у Прагу, где је завршио енглеску-језичку гимназију.
 
Године 1939, када је Гелнер имао 13 година, десио се успон [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] који је приморао његову породицу да се исели из Чехословачке. Уточисте су нашли у Сент Олбансу, северно од [[Лондон]]а, где је Гелнер наставио своје школовање у школи Св. Албана. Са 17 година је добио стипендију за Баллиол колеџ, део [[универзитет Оксфорд|универзитета Оксфорд]], због “ португалске колонијане политике” — “одржавање мира са народом тако сто су се способнији из нижих класа примали на Балиол”, како је причао.
 
Студирао је филозофију, политичке науке и економију, специјализирао филозофију. После прве године је прекинуо школовање како би се придружио Првој чехословачкој армији, која је учествовала у опсади Денкерка (1944-1945), након чега се вратио у Праг и наставио студирање још пола семестра.
Ред 41:
Гинзберг је био наследник Леонарда Трелавнија Хобхауса као Професор Социологије Мартин Вајт на ЛШЕ (Лондонска Школа Економије). Дело Хобхауса, Еволуција ума (1901), је предлагало да се друштво посматра као организам, последица еволуције, са индивидуом као основном ћелијом, чије је основна премиса била да ће се друштво побољшавати с временом - идеја којој се Гелнер противио.
 
“Гинзбер…био је потпуно неоригиналан и глуп. Он је једноставно понављао еволуционарни рационализам који је већ био осмишљен од стране Хобхауса и која је чистом случајношћу била екстраполација његовог приватног живота: почевши у Пољској а завршавајући као један од утицајнијих професора на ЛШЕ-у. Он је еволуирао, имао је своју лествицу великог развића: где је најнижа лествица предстаљала пијаницу, Пољацака, антисемитскпг ниткова, а је следећу лествицу чинила пољска аристократија, мало боља. Онда је дошао у Енглеску, прво на универзитетски колеџ, под Давсом Хиксом, који је био скоро па рационалан (остало му је мало антисемитских предрасуда, чини се) да би најзад завршио на ЛШЕ-у са Хобхаусом, који је био толико рационалан да му је рационалност цурила на нос. Тако је Гинсберг схватио то, по њему је цело човечанство још рационалније еволуирало, од пијаног Пољака до Хобхауса и баште у Хампстеду.”
 
Гелнерова критика лингвистичке филозофије у делу ,,Речи и ствари” фокусирају се на Џ. Л. Остина и каснији рад Лудвига Њитгенштајна, где их критикује што ни не помишљају да су њихове методе можда неисправне. Постао је доктор наука 1961 уз помоћ тезе која се бавила делом ,,Органиѕација и улога Бербера Завија”, да би само годину дана касније постао професор филозофије, логике и научне методе. ,,Мисли и промене” су објављене 1965, а у ,,Стању и друштву совијетске мисли” (1988) је испитивао да ли би марксистички режими могли да буду либерализовани.
Ред 55:
Објављивањем књиге 1959, своје прве, стекао је славу ( познат по позитивном, али и по негативном) међу својим колегама филозофима, али такође и ван ове науке, због оштрих критика на рачун обичне језичке филозофије ( лингвистичке филозофије, како ју је често називао). Ова филозофија била је доминантна филозофија на Оксфорду у то време.
 
Књига је осуђивала рад бројних филозофа, међу њима: Лудвига Витгенштајна, Џ.Л. Остина, Гилберта Рајла, Ентони Флуа, Страсона, итд.
 
[[Датотека:Ernest Gellner.jpg|мини]]
Ред 71:
== Референце ==
 
* [http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9900E5D91439F933A25752C1A963958260&scp=1&sq=ernest%20gellner&st=cse Obituary A Philosopher on Nationalism Ernest Gellner Died at 69] written by Eric Pace [[The New York Times]] 10 November 1995
* Hall, John A. 2010. Ernest Gellner: An Intellectual Biography. London: Verso.
* Davies, John. Obituary in [[The Guardian]], 7 November 1995
* Lukes, Steven. [http://www.oxforddnb.com/view/article/60390 "Gellner, Ernest André (1925–1995)"], ''Oxford Dictionary of National Biography'', Oxford University Press, 2004, retrieved 23 September 2005 (requires subscription)
* Malesevic, Sinisa and Mark Haugaard (eds). Ernest Gellner and Contemporary Social Thought. Cambridge: Cambridge University Press, 2007.
* O'Leary, Brendan. Obituary in [[The Independent]], November 8, 1995
* Stirling, Paul. Obituary in the ''[[Daily Telegraph]]'', November 9, 1995
* [http://www.nuigalway.ie/ssrc/programmes/conferences.html "The Social and Political Relevance of Gellner's Thought Today"] papers and webcast of conference organised by the Department of Political Science and Sociology in the [[National University of Ireland, Galway]], held on 21–22 May 2005 (10th anniversary of Gellner’s death).
* Kyrchanoff, Maksym. Natsionalizm: politika, mezhdunarodnye otnosheniia, regionalizatsiia (Voronezh, 2007) [http://ejournals.pp.net.ua/_ld/0/87_nat_p1.pdf] Detailed review of Gellner's works for students. На руском језику.
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.lse.ac.uk/researchAndExpertise/units/gellner/index.htm Gellner resource page] (at the [[London School of Economics]])
* [http://www.ditext.com/gellner/el-frame.html Ethics and Logic], Proceedings of the Aristotelian Society LV (1954–1955), 157–178.
* [http://archives.lse.ac.uk/Record.aspx?src=CalmView.Catalog&id=GELLNER Catalogue of the Gellner papers] at the [http://www.lse.ac.uk/library/archive/Default.htm Archives Division] of the [[London School of Economics]].
* [http://www.dspace.cam.ac.uk/browse?type=author&order=ASC&rpp=20&value=Gellner%2C+Ernest Gellner video materials], at Dspace at Cambridge repository ([[MP4]] files).
* Special Issue of the journal [[Social Evolution & History]] [http://www.socionauki.ru/journal/seh_en/archive/2003_2 "The Intellectual Legacy of Ernest Gellner"] (guest editor Peter Skalnik).
* Special Issue of the journal [[Thesis Eleven]][http://thesiseleven.com/2015/06/15/issue-128-june-2015/] Ernest Gellner and Historical Sociology (guest editor Sinisa Malesevic).
 
 
[[Категорија:Социологија]]