Драган Кресоја — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Поправљене везе: ГраницаГраница (филм из 1990)
м Разне исправке
Ред 25:
Радио је као асистент режије на бројним пројектима<ref name=imdb/>, од којих су најзначајнији филмови „[[Битка на Неретви]]“, „[[Ужичка република]]“, „[[Специјално васпитање]]“, „[[Љубавни живот Будимира Трајковића]]“, „[[Национална класа]]“, „[[Богиње|Вариола вера]]“, „[[Балкан експрес]]“, „[[Мољац (филм)|Мољац]]“, „[[Хајде да се волимо]]“, „[[Дом за вешање]]“, „[[Шпијун на штиклама]]“ и „[[Последњи круг у Монци]]“, као и серије „[[Грлом у јагоде]]“ и „[[Камионџије опет возе|Камионџије 2]]“. На овај начин стекао је богато редитељско искуство, које ће му касније користити у раду на самосталним филмовима.
 
Свој дугoметражнидугометражни филмски првенац, „[[Још овај пут]]“, Кресоја је снимио [[1983]]. У наредних дванаест година режирао је још пет филмова, који су сви доживели значајан успех. „[[Крај рата (филм)|Крај рата]]“ из [[1984]]. и „[[Оригинал фалсификата]]“ из [[1991]]. били су [[Југославија|југословенски]] кандидати за [[Оскар за најбољи страни филм|Оскара за најбољи страни филм]]. Филмом „[[Октоберфест]]“ (1987) учествовао је на Петнаестом [[Међународни филмски фестивал у Москви|међународном филмском фестивалу у Москви]]. Такође је снимио неколико документарних филмова, као што је „[[То је то]]“, о животу [[Стево Жигон|Стеве Жигона]]<ref name=bio1/>. Имао је мању улогу у пет филмова („Национална класа“, „Тајванска канаста“), а сарађивао је и на сценарију за свој филм „Октоберфест“<ref name=imdb/>.
 
Кресојини филмови су се често бавили односима у породици, јазом генерација, младима и њиховим илузијама, али и ратом. Кроз њих се провлачио депресиван и меланхоличан тон, а Кресојин оригиналан начин коришћења боја у филмовима још је више доприносио таквој атмосфери<ref name=bio1/>.