Ернест Гелнер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 48:
===Критика лингвистичке филозофије===
Гелнерова критика лингвистичке филозофије у делу ,,Речи и ствари” фокусирају се на Џ. Л. Остина и каснији рад Лудвига Њитгенштајна, где их критикује што ни не помишљају да су њихове методе можда неисправне. Постао је доктор наука 1961 уз помоћ тезе која се бавила делом ,,Органиѕација и улога Бербера Завија”, да би само годину дана касније постао професор филозофије, логике и научне методе. ,,Мисли и промене” су објављене 1965, а у ,,Стању и друштву совијетске мисли” (1988) је испитивао да ли би марксистички режими могли да буду либерализовани.
===Позне године===
Примљен је у [https://en.wikipedia.org/wiki/British_Academy Британску академију] 1974. Преместио се на чело одсека за антропологију у Кембриџз 1984, добивши катедру Вилијама Вајса. Постао је део Кингз Колеџа што му је омогућило да ужива у опуштеној атмосфери, уживајући у пиву и шаху са студентима. Оксфордски речник Националних Биографија га је описао као:,, бриљантног, злокобног, понекад перверзног, веома виспреног и са посебном љубављу према иронији”. Ученици су га обожавали, био је познат по томе да је остајао дуго након заврсетка часа објашњавајући ученицима нејасно, био је сјајан говорник и надарени учитељ.
,,Плуг, мач и књига” (1988) обрадила је тему филозофије
Био је познат по, благо речено, чудном смислу за хумор. Наиме, његова ћерка Сара, прича како је једна од омиљених шала њеног оца била ,,Силовање, силовање, силовање, целог лета”. Позната је његова изјава: ,, Једино што више мрзим од феминисткиња, су хомосексуалци.”
| |||