Европски империјализам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Eugène Delacroix - La liberté guidant le peuple.jpg|100x150px|оквир|десноцентар|Слобода води људе]]
[[Датотека:Eugène Delacroix - La liberté guidant le peuple.jpg|450x300px|оквир|центар|Слобода води људе]]
{{3Г2015}}
Тежња за стварањем империје назива се империјализам. Државе и територије под влашћу империје називане су колоније. Најжешће борбе за колонијалне поседе вођене су на азијском и афричком континенту, у другој половини 19. века. Велике европске силе желеле су да под својом контролом имају што већи број терторија како би дошле до нових извора сировине, јефтине радне снаге и тржишта. Када би одлучиле да покоре неку територију оне би најпре народ који живи на тој територији прогласиле незрелим за самосталан културни живот, прогласивши га често као опасност за светски мир. Затим би се истицала дужност Европљана да помогну „некултурнима“ у достизању европске културе и цивилзације. Први услов за то било је успостављање пуне европске превласти. Оваква политика великих сила назавана је „цивилизаторска мисија“. Империјализам, као највиши стадиј капитализма Америке и Европе, а затим и Азије, потпуно се формирао у годинама 1898—1914. Шпанско-амерички рат (1898), енглеско-бурски рат (1900—1902), руско-јапански рат (1904—1905) и економска криза у Европи 1900 г. — то су главни историски међаши нове епохе светске историје.