Орион (маглина) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 8:
[[Датотека:The_Orion_Nebula_M42.jpg|right|thumb|250x250px|Аматерски слика Орион маглине узете са ДСЛР фотоапарата.]]
[[Датотека:Orion_composite1.jpg|right|thumb|452x452px|Орион маглина сазвежђа Орион (ниже у средини).]]
Маглина је видљива голим оком чак и из области претрпане [[светлосне сметње|светлосним сметњама]]. Висе се као средња "звезда" у Орионовом мачу кога чине три звезде у положају јужно од Орионовог појаса. Звезда се нејасно види када посматрач оштро посматра голим оком а маглина је очигледна кроз [[двоглед]] или мали [[телескоп]]. Максимум површинског осветљења централног региона је око 17 Mag/arcsec2 (око 14 [[милинитца]] што је изведена јединица за осветљење.), а спољашњи плавкасти сјај има површину максималне белине од 21.3 21.3 Mag/arcsec2 ( око 0.27 милиитца). (На фотографијама које су приказане овде осветљеност, или [[Сјајност (минералогија)|сјајност]], је побољшана великим фактором.)
Орион маглина садржи веома младо отворено јато, познато као [[трапезоид]] због [[Астеризам (астрономија)|астеризма]] од своје четири примарне звезе. Две могу да се лепо [[
=== Обојеност ===
Посматрачи су одавно приметили препознатљиву зелену нијансу на маглини, поред црвених и плаво-љубичастих региона . Црвена нијанса је резултат [[Hα]] рекомбинације линије [[Зрачење|зрачења]] (Hα : специфичана дубоко црвена,видљива,спектрална линија) на [[Таласна дужина|таласној дужини]] од 656.3 [[nm]]. Плаво-љубичаста обојеност је одраз зрачења масивних звезда [[Харвардска спектрална класификација|О класе]] у средишту маглине.
Зелена нијанса је била загонетка за астрономе у раном 20. веку, јер ниједна од познатих [[
== Историја ==
Ред 32:
Његов опис центрлиних звезда,другачијих од глава комета због тога што су оне биле "правоугаоници" можда је био један од првих описа [[Трапезоидна јата|Трапезоидних јата]] (прва откривања три од четири звезде овог јата приписују се [[Галилео Галилеј|Галилеу Галилеју]] 4. фебруара, 1617 иако није приметио маглину - вероватно због уског видног поља његовог раног телескопа).
Маглина је независно откривена од стране неколико других истакнутих астронома у наредним годинама, укључујући [[Ђовани Батиста Ходијерн|Ђованија Батисту Ходијерна]] (чија је скица први пут објављена у [[De systemate orbis cometici, deque admirandis coeli characteribus]]).
[[Шарл Месје]] је први приметио маглину 4. марта 1769., а такође је приметио три звезде у Трапезоиду. Месјер је објавио прво издање свог каталога дубоких небеских објеката у 1774. (завршеног 1771. године). Како је Орионова маглина 42. објекат у његовој листи, постала је идентификована као М42.
Ред 40:
Године 1902., [[Вогел]] и Еберхард откривају различите брзине у оквиру маглине и 1914. године астрономи у [[Марсељ]]у искоришћавају интерферометар који ће да детектује ротацију и неправилне покрете. Кембел и Мур потврђују ове резултате помоћу спектографа, показујући турбуленције унутар маглине.
У 1931, [[Роберт Џ. Трумплер]] је напоменуо да су слабије звезде, које су близу [[
Године 1993, [[Teleskop Habl|Хабл - свемирски телескоп]] је прво приметио Орион маглину. Од тада, маглина је била честа мета за HST''(engl.) ''студије. Слике су коришћене за изградњу детаљаног модела маглине у три димензије. [[Protoplanetarni disk|Протопланетарни дискови]] су уочени око већине новоформираних звезда у маглини,а деструктивни ефекти високих нивоа [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичасте]] енергије из најмасовнијих звезда су били проучавани.
Ред 61:
]]
[[Датотека:Star_Formation_Fireworks_in_Orion.jpg|left|thumb|Звездана формација Фатромет у Ориону.]]
Орион маглина је пример [[звездани расадник|звезданог расадника]] где настају нове звезде. Запажања маглине су открили око 700 звезда у разним фазама формирања унутар маглине.
Последња запажања [[Teleskop Habl|свемирског телескопа Хабла]] су дала највећа открића [[Protoplanetarni disk|протопланетарних дискова]] унутар Орионове маглине, које су назвали јонизовани протопланетарни дискови. HST је открио више од 150 тих дискова,унутар маглине, и за њих се сматра да су системи у најранијим фазама [[соларно формирање система|соларног формирања система]]. Сам њихов број се користи као доказ да је формирање звезданих система прилично уобичајено у нашем [[Свемир|универзуму]].
Ред 86:
== Еволуција ==
[[Датотека:Orion.nebula.arp.750pix.jpg|left|thumb|Панорамска слика центра маглине сликана из Хабл телескопа. Ова слика је отприлике 2.5 светлосне године широка. Трапезоид је у центру, лево.]]
Међузвездани облаци попут Орионове маглине се налазе широм [[Галаксија]] попут [[Млечни пут|Млечног пута.]] Настају као хладне мрље везане гравитацијом сачињене из неутралног водоника измешаног са траговима других елемената. Облак може да садржи стотине хиљада [[соларне масе|соларних маса]] и да се пружа стотанама светлосних година. Мала гравитациона сила која може да натера облак да се уруши је избалансирана слабим притиском гаса у облаку.
Било због судара спиралне гране или ударног таласа кога емитују [[Supernova|супернове,]] атоми су претворени у теже молекуле и резултат су молекуларни облаци. То претходи настанку звезда у облаку, сматра се да је потребан период од 10 до 30 милиона година,док региони не пређу у [Џинова маса|[Џинсову масу]] и док се дестабилизована маса не спљошти у диск. Диск се концетрише у језгру и ствара звезду, која може бити окружена протопланетарним диском. То је тренутна фаза еволуције маглине, где додатне звезде још увек настају од урушавајуих молекуларних облака. За најмлађе и најсјајније звезде које тренутно видимо у Орионовој маглини се сматра да су млађе од 300 хиљада година а најсјајније могу имати само 10 хиљада година.
| |||