Ернест Гелнер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 19:
| држава_смрти = [[Чешка]]
}}
'''Ернест Андре Гелнер''' (9. децембар 1925 — 5.новембар 1995) је био британско-чешки филозоф и социолог [[Антропологија|антропологије]]. Након смрти, окарактерисан је као један од најенергичнијих интелектуалца света од стране [http://www.telegraph.co.uk The Daily Telegrahp-а].
== Резиме ==
Његова прва књига,'' Речи и ствари'' (1959), омогућила му је да постане један од главни људи часописа [http://www.independent.co.uk/ The Times-а] као и месец дана дугу кореспонденцију на тему његових писама
== Позадина ==
Ред 29:
Гелнер је рођен у Паризу у породицу Ане и Рудолфа, адвоката, урбаног јеврејског интелектуалног пара из Бохемије (која је од 1918. године део Чехословачке). Одрастао је у Прагу, где је завршио енглеску-језичку гимназију.
Године 1939, када је Гелнер имао 13 година, десио се успон [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] који је приморао његову породицу да се исели из Чехословачке. Уточисте су нашли у Сент
=== Образовање ===
Ред 35:
Студирао је филозофију, политичке науке и економију, специјализирао филозофију. После прве године је прекинуо школовање како би се придружио [https://en.wikipedia.org/wiki/I_Corps_(Czechoslovakia) Првој чехословачкој армији], која је учествовала у опсади [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%BA Денкерка] (1944-1945), након чега се вратио у Праг и наставио студирање још пола семестра.
За време овог периода, комунизам јача и из тог разлога се враћа у Енглеску. Један комунистички постер му је остао урезан у памћење: “Сви са чистим штитом су добродошли у [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A7%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5 Партију]”. Гелнер је тврдио да уместо људи који су били добри за време окупације, постер позива све људе који су згрешили, чији
===Наставак студија===
Вратио се на Балиол колеџ 1945. да заврши своје студије. У међувремену је освојио награду Џон Лока и ђака генерације 1947. Исте године је започео своју академску каријеру на Универзитету у Единбургу као асистент професора [https://en.wikipedia.org/wiki/John_Macmurray Џона Мекмарија] на смеру филозофије морала. Преселио се у Лондонску Школу Економије 1949. године, прикључујући се социолошком смеру, на чијем челу се налазио [https://en.wikipedia.org/wiki/Morris_Ginsberg Морис Гинзберг]. Гинзберг је веровао да су филозофија и социологија уско повезане.
“Запослио ме је јер сам био филозоф. Иако је технички био профеоср социологије, није
Гинзберг је био наследник [https://en.wikipedia.org/wiki/Leonard_Trelawny_Hobhouse Леонарда Трелавнија Хобхауса] као Професор Социологије Мартин Вајт на ЛШЕ (Лондонска Школа Економије). Дело Хобхауса, ''Еволуција ума'' (1901), је предлагало да се друштво посматра као организам, последица еволуције, са индивидуом као основном ћелијом, чије је основна премиса била да ће се друштво побољшавати с временом - идеја којој се Гелнер противио.
|