Ернест Гелнер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 19:
| држава_смрти = [[Чешка]]
}}
'''Ернест Андре Гелнер''' (9. децембар 1925 — 5.новембар 1995) је био британско-чешки филозоф и социолог [[Антропологија|антропологије]]. Након смрти, окарактерисан је као један од најенергичнијих интелектуалца света од стране [http://www.telegraph.co.uk The Daily Telegrahp-а]. ;[http://www.independent.co.uk The Independent] га је сматрао главним представником [[критички рационализам|критичког рационализма]].
 
== Резиме ==
 
Његова прва књига,'' Речи и ствари'' (1959), омогућила му је да постане један од главни људи часописа [http://www.independent.co.uk/ The Times-а] као и месец дана дугу кореспонденцију на тему његових писама збогкоја нападасу нападала на [https://sh.wikipedia.org/wiki/Analiti%C4%8Dka_filozofija лингвистичку филозофију]. Професорском каријером дугом 22 године у областима филозофије, логике и научне методе у [[лондонска школа економије|Лондонској школи економије]], са титулом професора Вилијама Вајса социјалне антропологије на [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D1%83_%D0%9A%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%9F%D1%83 Универзитету Кембриџ], са којом је 8 година предавао на истом, и на челу новог центра за студирање национализма у Прагу, Гелнер се читавог свог живота борио, кроз своја литерарна дела, предавања и политичког активизма, против система који се налазио око њега - систем затвореног мишљења, нарочито [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC комунизма], [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC психоанализе],[https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC релативизма] и диктатуре слободног тржишта. Најзначајније теме којима се бавио биле су теорија модернизације и [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC национализам]. Његова мултикултуролошко порекло му је помогло у анализирању и описивању три различита света: западног, исламског и руског. Сматра се једним од водећих теоретичара проблема званог национализамнационализма.
 
== Позадина ==
Ред 29:
Гелнер је рођен у Паризу у породицу Ане и Рудолфа, адвоката, урбаног јеврејског интелектуалног пара из Бохемије (која је од 1918. године део Чехословачке). Одрастао је у Прагу, где је завршио енглеску-језичку гимназију.
 
Године 1939, када је Гелнер имао 13 година, десио се успон [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] који је приморао његову породицу да се исели из Чехословачке. Уточисте су нашли у Сент ОлбансуАлбансу, северно од [[Лондон]]а, где је Гелнер наставио своје школовање у школи Св. Албана. Са 17 година је добио стипендију за [https://sh.wikipedia.org/wiki/Balliol_koled%C5%BE,_Oksford Балиол колеџ], део [[универзитет Оксфорд|универзитета Оксфорд]], због “ португалске колонијане политике” — “одржавање мира са народомнародим масама тако стошто су се способнији из нижих класа примали на Балиол”, како је причао.
 
=== Образовање ===
Ред 35:
Студирао је филозофију, политичке науке и економију, специјализирао филозофију. После прве године је прекинуо школовање како би се придружио [https://en.wikipedia.org/wiki/I_Corps_(Czechoslovakia) Првој чехословачкој армији], која је учествовала у опсади [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%94%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%BA Денкерка] (1944-1945), након чега се вратио у Праг и наставио студирање још пола семестра.
 
За време овог периода, комунизам јача и из тог разлога се враћа у Енглеску. Један комунистички постер му је остао урезан у памћење: “Сви са чистим штитом су добродошли у [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A7%D0%B5%D1%85%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5 Партију]”. Гелнер је тврдио да уместо људи који су били добри за време окупације, постер позива све људе који су згрешили, чији штитови су штитови били изузетно прљави. Партија би им чистила досије, али што је гори био - то би човек морао бити оданији. Предосетио је долазакпосету [[Стаљин]]а, а пошто није желео да буде део тога, и пошто његов Праг више није био исти, одлучио је да га што пре напусти.
 
===Наставак студија===
Вратио се на Балиол колеџ 1945. да заврши своје студије. У међувремену је освојио награду Џон Лока и ђака генерације 1947. Исте године је започео своју академску каријеру на Универзитету у Единбургу као асистент професора [https://en.wikipedia.org/wiki/John_Macmurray Џона Мекмарија] на смеру филозофије морала. Преселио се у Лондонску Школу Економије 1949. године, прикључујући се социолошком смеру, на чијем челу се налазио [https://en.wikipedia.org/wiki/Morris_Ginsberg Морис Гинзберг]. Гинзберг је веровао да су филозофија и социологија уско повезане.
 
“Запослио ме је јер сам био филозоф. Иако је технички био профеоср социологије, није зелеожелео да запошљава своје студенте, тако да сам имао користи од тога. Он је претпоставио да би било који филозоф био еволуционарни Хобхаусанин као и он сам. Требало му је времена да схвати да ја нисам био.”
 
Гинзберг је био наследник [https://en.wikipedia.org/wiki/Leonard_Trelawny_Hobhouse Леонарда Трелавнија Хобхауса] као Професор Социологије Мартин Вајт на ЛШЕ (Лондонска Школа Економије). Дело Хобхауса, ''Еволуција ума'' (1901), је предлагало да се друштво посматра као организам, последица еволуције, са индивидуом као основном ћелијом, чије је основна премиса била да ће се друштво побољшавати с временом - идеја којој се Гелнер противио.