Славеносербски магазин — разлика између измена

Мало уредио
м (Разне исправке; козметичке измене)
(Мало уредио)
{{Почетник|28|12|2015}}
{{Часопис
Историја српске периодичне штампе почиње часописом, који је штампан [[1768]]. године у Венецији, у штампарији Грка Димитрија Теодосија, под називом '''Славено- сербскиј магазин'''. Покретач и уредник часописа био је један од најактивнијих српских писаца и просвјетитеља, члан бечке царске Академије, сликар, бакрорезац, историчар, калиграф и издавач, '''Захарије Стефановић Орфелин'''. '''Славено- сербскиј магазин''' је имао укупно 96 страна, формата 20 пута 13 цм. Подијељен је на девет одјељака, обиљежених римским бројевима у којима су распоређени разни материјали (поуке за дјецу и омладину, религиозни и морални савјети, неколико забавних прилога, савјети из медицине, неколико епиграма и, на крају, шест приказа разних књига).
| име = <small>Насловна страна првог и јединог броја</small>
| слика = [[Датотека:Slavenoserbskimagazin.jpg|200п]]
| натпис =
| тип =
| формат = 20 X 13 цм
| основан = [[1768]].
| престанак излажења = [[1768]].
| цена =
| власник =
| издавач =
| уредник = [[Захарије Орфелин]]
| главни уредник =
| assoceditor =
| редакција =
| језик = [[Славеносербски]]
| политичко опредељење=
| тираж =
| седиште =
| oclc =
| ISSN =
| вебсајт =
}}
Историја„'''Славено- српскесербскиј периодичнемагазин'''“ штампебио почињеје часописом,први којисрпски јечасопис штампани најзначајнији штампани текст написан на [[1768Славеносербски језик|славеносербском језику]]. годинеШтампан је [[1768]]. у [[Венеција|Венецији]], у штампарији Грка Димитрија Теодосија, под називом '''Славено- сербскиј магазин'''. Покретач и уредник часописа био је један од најактивнијих српских писаца и просвјетитеља, члан бечке царске Академије, сликар, бакрорезац, историчар, калиграф и издавач, '''[[Захарије Орфелин|Захарије Стефановић Орфелин''']]. '''Славено„Славено- сербскиј магазин'''магазин“ је имао укупно 96 страна, формата 20 пута 13 цм. Подијељен је на девет одјељака, обиљежених [[Римски бројеви|римским бројевима]] у којима су распоређени разни материјали (поуке за дјецу и омладину, религиозни и морални савјети, неколико забавних прилога, савјети из медицине, неколико епиграма[[епиграм]]а и, на крају, шест приказа разних књига).
 
Први и једини број Славено„Славено-сербског магазинамагазина“, Орфелин је уредио по угледу на учено- књижевни часопис Јежемесјачнија„Јежемесјачнија сочињенијасочињенија“, који је издалаиздавала Руска академија наука у Петрограду[[Петроград]]у, од [[1755]]. до [[1764]]. године. '''Орфелин''' је „ могао знати и други који журнал, али без сумње највише се угледао на овај руски часопис“ – каже историчар '''[[Тихомир Остојић''']] у својој књизи о Орфелину. Он није узео из руског часописа само основне идеје, него и формат и терминологију, па чак и распоред радова. „ Орфелин„Орфелин је неке дијелове просто превео, одбацивши што је било за руске прилике и удесио према српским стандардима “- пише '''[[Јован Скерлић''']].
 
==Предговор часописа==
У предговору Славено- сербском магазину, '''Орфелин''' је написао да ће га издавати по „ деловима и томовима “. Међутим издао је само један број. Нема никаквих писаних података о томе због чега није наставио издавање часописа. Највјероватније да га је обесхрабрио мали број читалаца. Знајући да је за српску публику књига која излази у периодичним издањима нешто ново, '''Орфелин''' је у Магазину штампао опширан предговор '''Предисловие''' на тринаест страна. У њему је представљен програм часописа који у једно представља и његов најзначајнији дио. Његов значај истакао је Јован Скерлић овим ријечима: „ Да Захарије Орфелин ништа друго није написао на овај напредни и разумни предговор, заслужио би часно мјесто у историји српске књижевности и духовног развитка српског. То није само програм књижевног рада '''Захарија Орфелина''', то је један манифест историјског значаја, у коме су први пут на српском језику изнете рационалистичке и просветитељске доктрине '''18. века''' и у ком се први пут у српској књижевности развила мисао световне културе. “
 
У предговору Славено„Славено- сербском магазинумагазину“, '''Орфелин''' је написао да ће га издавати по „ деловима„деловима и томовима “томовима“. Међутим издао је само један број. Нема никаквих писаних података о томе због чега није наставио издавање часописа. Највјероватније да га је обесхрабрио мали број читалаца. Знајући да је за српску публику књига која излази у периодичним издањима нешто ново, '''Орфелин''' је у Магазину„Магазину“ штампао опширан предговор '''Предисловие'''„Предисловие“ на тринаест страна. У њему је представљен програм часописа који у једно представља и његов најзначајнији дио. Његов значај истакао је Јован Скерлић овим ријечима: „ Да„Да Захарије Орфелин ништа друго није написао на овај напредни и разумни предговор, заслужио би часно мјесто у историји српске књижевности и духовног развитка српског. То није само програм књижевног рада '''Захарија Орфелина''', то је један манифест историјског значаја, у коме су први пут на српском језику изнете рационалистичке и [[Просветитељство|просветитељске]] доктрине '''18. века''' и у ком се први пут у српској књижевности развила мисао световне културекултуре“.
Пошто је образложио своје просвјетитељске идеје, Орфелин у другом дијелу предговора пише да ће у '''Магазину''' бити заступљене све врсте људског рода и културе. Он позива своје читаоце на сарадњу и обећава им да ће све радове и преводе објавити „с потпуном верношћу“. Орфелин даље упозорава да Магазин неће штампати јавне спорове, страсне критике, нити друге увриједљиве написе и личне нападе. Даље обећава да ће редакција бити предусретљива према читаоцима и да ће у њему моћи саопштавати своја мишљења и примједбе.
 
Пошто је образложио своје просвјетитељске идеје, Орфелин у другом дијелу предговора пише да ће у '''Магазину'''„Магазину“ бити заступљене све врсте људског рода и културе. Он позива своје читаоце на сарадњу и обећава им да ће све радове и преводе објавити „с потпуном верношћу“. Орфелин даље упозорава да Магазин„Магазин“ неће штампати јавне спорове, страсне критике, нити друге увриједљиве написе и личне нападе. Даље обећава да ће редакција бити предусретљива према читаоцима и да ће у њему моћи саопштавати своја мишљења и примједбе.
У Орфелиновом предговору истакнута је потреба да свака књига намијењена већем броју читалаца треба да буде писана свима разумљивим језиком. '''Орфелин''' се залаже да '''Срби''' користе '''народни језик'''. '''Јован Скрелић''' је писао да је „ у погледу језика Орфелин претеча [[ВукаВук Караџић|Вук Караџића]].“ Магазин је писан мјешавином руско-словенског и српског језика. Сам [[Вук]] је написао [[1845]]. године да је: „ млетачки Магазин врло важан за историју наше књижевности“ и истицао је у погледу увођења народног језика, '''Орфелин'''а над '''[[Доситеј Обрадовић|Доситејем''' Обрадовићем]].
 
== Види још ==
* [[Славено-сербскиј магазин]]
* [[Сербскија новини]]
* [[Новине сербске]]
 
== Спољашње везе ==
* [http://digitalna.nb.rs/sf/NBS/Stara_i_retka_knjiga/Zbirka_knjiga_Zaharije_Orfelina/S-II-0886 Скениран часопис на сајту Народне Библиотеке]
* [[Матица српска]]
 
{{клица-култура}}