Номиное — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 2:
'''Номиное''' или '''Номеное''' ({{јез-фра|Nominoë}}, [[бретонски језик|бретонски]]: Nevenoe; умро 7. марта 851) био је први војвода Бретање који је владао од 846. до своје смрти. Бретонци га сматрају ''оцем отаџбине'' (pater patriae, Tad ar Vro).
 
== Долазак на престо ==
 
После распада Каролиншког царства, у Ингелхајму је маја 831. одржана општа скупштина. Вероватно је тамо Номиное добио од цара Лудвига Побожног власт над Бретонцима, другим речима над „готово целом“ Бретањом. [[Регино]] из Прима у својој чувеној хроници пише под нетачном годином 837:
Ред 8:
<blockquote>
''{{lang|la|Murmanus rex Brittonum moritur et Numenoio apud Ingelheim ab imperator ducatus ipsius gentis traditur}}''.
<br />
Мурман краљ Бритонаца је умро, а Нуменојо је у Ингелхајму добио од цара власт над истим народом.
<ref>Smith, 80 and n81.</ref>
Ред 19:
Титула војвода од Бретање је првенствено изум хроничара 10. века. Номиное никада није добио титулу од цара. Цар га је у својим повељама називао само оданим слугом, fidelis, или царским представником, missus imperatoris, што је вероватно титула коју је добио у Ингелхајму. У бретонским повељама од фебруара 833. па надаље, помињу се описни изрази, не и тачан назив положаја.
 
* Nominoe magistro in Britanniam ("Номоное, господар у Бретањи")
* Nominoe possidente Brittanniam ("Номиное, који поседује Бретању")
* gubernante Nominoe totam Brittanniam ("Номиноје, који управља целом Бретањом")
* Nominoe principe in Brittannia ("Номиное, владар у Бретањи")
* regnante Nominoe in Brittannia ("Номиное, који влада у Бретањи")
* Nominoe duce in Britannia ("Номиное, војвода у Бретањи")
* Nomenoius dux ("војвода Номиное")
* Nominoius princeps ("владар Номиное")
* Nomenogius Britto ("Бретонац Номиное")
 
== Лојалност и разлаз са Лудвигом Ћелавим ==
[[Датотека:Nominoe.jpg|мини|Номиное се заклиње да ће се осветити Францима за убиство бретонског посланика. Илустрација из збирке бретонских песама ''Barzaz Breiz'' из 19. века.]]
Номиное је у почетку имао пријатељске односе са Карлом Ћелавим, који је наследио Лудвига 840. Усред побуне у Неустрији, Карло је послао изасланство из Ле Манса, „желећи да зна да ли је спреман да се потчини његовој власти“. Номиное је пристао и заклео се Карлу на верност. Из Нитхардових речи јасно произлази да је Номиное био исувише моћан да се покори. Касније 841. одбио је да учини овај гест новом цару Лотару I, који је полагао право на Неустрију. Номиное је остао веран Карлу и током наредне године. Чак је даровао опатију Редон милостињом коју је наменио краљу 25. јануара 842. Извесно је да су Бретонци, као и Гасконци, присуствовали давању [[Стразбуршке заклетве|заклетви у Стразбуру]].
 
У лето 843. Лотар или вероватно његов присталица Ламберт II од Нанта успео је да убеди Номиноа да напусти Карла и пређе на цареву страну. Номиное је од тада Карлов стални непријатељ и његовој власти у Неустрији. Често је радио у сагласности са Лотаром, Ламбертом и Пепином II Аквитанским. Бретонци су се борили под Ламбертом у Неустрији. Када је јуна 844. Карло опседао Тулуз, Номиное је продро у Мен и опљачкао га. Новембра 843. Карло је кренуо на Рен да примора Бретонце на предају, али му то није успело поћи за руком.
Ред 49:
 
== Референце ==
{{извориreflist}}
 
== Литература ==
* Smith, Julia M. H. ''Province and Empire: Brittany and the Carolingians''. Cambridge University Press: 1992.
 
[[Категорија:Умрли 851.]]