Београд у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
сређивање
Ред 1:
[[Датотека:Kalemegdan 1.jpg|десно|мини|250п|Споменик „[[Победник (споменик)|Победник]]“ на [[Калемегдан]]у]]
[[Датотека:Spomenik obešenim rodoljubima 1941 u Beogradu.JPG|мини|десно|250п|Споменик обешеним родољубима на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]], августа [[1941]].]]
[[Краљевина Југославија]] је [[25. март]]а [[1941]]. пристуиилаприступила [[Тројни пакт|Тројном пакту]]. Због чега је [[27. март]]а уследио масовни протест у [[Београд]]у и [[Војни пуч од 27. марта 1941.|државни удар]]. Град је [[6. април|6]]. и [[7. април]]а тешко [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардован]] од стране [[луфтвафе (Вермахт)|немачке авијације]] и убијено је на хиљаде људи. Југославију су напале немачке, италијанске, мађарске и бугарске снаге. Београд је окупиран [[13. април]]а, а [[срем]]ска предграђа су ушла у састав [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], нацистичке марионетске државе.
 
Одмах по окупацији Београд је постао центар окупационе власти у [[Србија|Србији]]. У граду су формирани логори, [[Бањички логор|Бањица]] и [[Логор Сајмиште|Сајмиште]], кроз које је прошло око 450.000 људи, а стрељано је преко 70.000 затвореника. Током читавог рата у Београду је постојао јак покрет отпора, који је вршио саботаже и диверзије, а неколико хиљада Београђана је отишло у [[партизански одреди Југославије|партизанске одреде]] који су дејствовали у околини Београда. Београд је [[16. април|16.]] [[17. април]]а [[1944]]. године, доживео још једно [[бомбардовање Београда (1944)|бомбардовање]], [[антихитлеровска коалиција|савезничко]], у којем је погинуло око 1.200 грађана.