|
== Култ ==
У целом [[антика|античком]] свету је било познато Трофонијево пророчиште у [[лебадеја|Лебадеји]]. Крај њега је протицала речица [[Херкина]], а у близини су била два извора; Заборава ([[Лета]]) и Сећања ([[Мнемосина]]).<ref name="мит">[[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref> Међутим, ово пророчиште није лако давало савете. Онај који би тражио савет овог пророчишта би најпре морао да се подвргне чишћењу и зато би боравио неколико дана у згради посвећеној доброј срећи и добром духу. Приносио би [[жртвовање|жртве]] Трофонију, његовој дадиљи [[Деметра|Деметри]] ЕуропиЕвропи и другим божанствима. Хранио би се светим месом, добијеним управо од тих жртава, односно од [[овца|овце]] принесене Агамедовој сени. Након свих ових припрема, искушеника би одводила два тринаестогодишња дечака на реку Херкину и тамо га купала и мазала [[уље]]м. Затим је пио воду са извора Лете, па онда и Мнемосине, што је требало да му помогне до запамти све што буде чуо и видео. Обувен у сеоску обућу и одевен у платнену тунику, носећи венац са тракама као света жртва, он би се тек тада приближио бездану (подземном светилишту хероја), који је подсећао на огроман суд за печење [[хлеб]]а, дубок осам метара. Тада би искушеник сишао лествицама све до узаног отвора при дну, кроз који би гурнуо ноге, док би у рукама држао по један [[јечам|јечмени]] колачић с [[мед]]ом. Изненадним трзајем нешто би га повукло за зглавке, те би га нешто веома јако ударило по глави. Након тога би невидљиви говорник, наводно добри дух из [[Хрон (Титан)|Хроновог]] златног доба, почео да му открива тајне. Коначно, искушеник би привремено изгубио способност да опажа чулима, као и моћ разумевања и таквог би га вратили, али без медених колачића који су остали добром духу, најпре да понови шта је чуо, а потом и да се опорави. Поступак у Трофонијевом пророчишту — које је [[Паусанија (путописац)|Паусанија]] лично обишао — према [[Роберт Грејвс|Роберту Гревсу]] подсећа на [[енеја|Енејин]] силазак у [[Тартар]] са [[имела|имелом]] у руци, где се саветовао са својим оцем [[Анхис]]ом и бившим [[Одисеј]]евим саветником [[Тиресија|Тиресијом]]; што указује на повезаност ових митова. У овим митовима искушеник доживљава привидну смрт, прима тајанствена наређења и упутства од духа, а потом се поново рађа као члан новог [[клан]]а или тајног друштва. [[Плутарх]] је запазио да [[Трофонијади]], [[мистагог|мистагози]] у мрачној Јами, припадају преолимпијској ери Хрона и доводи их у везу са идајским [[Дактили]]ма, који су вршили мистерије на острву [[самотрака|Самотраки]].<ref name="роберт">Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.</ref>
== Извори ==
|
