Народноослободилачка борба Албаније — разлика између измена

Та је борба почела у [[Албанија|Албанији]] заправо још [[1939]]. када је [[фашизам|фашистичка]] [[Италија]] окупирала ову малу [[Средоземље|средоземну]] и балканску[[балкан]]ску [[држава|земљу]], својег непосредног суседа на другој обали [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Организоване облике добила је ипак тек оснивањем [[Комунистичка партија Албаније|Комунистичке парије Албаније]], [[8. новембар|8. новембра]] [[1941]]. године у [[Тирана|Тирани]]. Већ на почетку [[1942]]. године албански комунисти основали су диверзанске групе, које убрзо прерастају у чете. Својим успешним акцијама против окупатора [[албански партизани]] су стицали све већи углед међу народом. Поготово када је лета [[1942]]. створена прва ослобођена територија у пределима: Подгори, Опари, Скрапрари, а ослобођено је и место Цороводе, били су створени повољни услови за јачи размах ослободилачког покрета. Велику помоћ ослободилачком покрету у Албанији пружио је и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]].

Када је [[капитулација|капитулирала]] Италија, Врховни штаб НОВ Албаније позвао је италијанске војнике да предају оружје и да се прикључе партизанима. Будући да се командант италијанских трупа у Албанији, генерал Далмаззо, није одазвао овом позиву, немачки 21. брдски корпус разоружао је већ број италијанских јединица. Сада су нови окупатори били [[Немци]]. Немци су око себе окупили све домаће квислинге и организацију Бали Комбетар, а формирали су и монархофашистичку организацију Легалитет. Одмах су покренули веће операције против НОВ Албаније, који је капитулацијом Италије значно ојачао. Формиране су нове јединице, па је НОВ Албаније при крају [[1943]]. године имао око 20.000 бораца. У саставу НОВ Албаније борио се од капитулације Италије и партизански батаљон "[[Боро Вукмировић]]", који је настао од политичких затвореника с [[Косово|Косова]] и из других крајева [[Југославија|Југославије]] који су приликом капитулације Италије изашли из албанских логора и завора.