Народноослободилачка борба Албаније — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
мНема описа измене
Ред 2:
Док је [[Црвена армија]] надирала према [[Бугарска|Бугарској]] и [[Румунија|Румунији]], а [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] припремала своје последње офанзивне операције за коначно истеривање и унишење окупаторских снага, и албанска НОВ кренула је у коначни обрачун с окупаторским и квинслишким јединицама на својој територији.
 
Та је борба почела у [[Албанија|Албанији]] заправо још [[1939]]. када је [[фашизам|фашистичка]] [[Италија]] окупирала ову малу [[Средоземље|средоземну]] и балканску[[балкан]]ску [[држава|земљу]], својег непосредног суседа на другој обали [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Организоване облике добила је ипак тек оснивањем [[Комунистичка партија Албаније|Комунистичке парије Албаније]], [[8. новембар|8. новембра]] [[1941]]. године у [[Тирана|Тирани]]. Већ на почетку [[1942]]. године албански комунисти основали су диверзанске групе, које убрзо прерастају у чете. Својим успешним акцијама против окупатора [[албански партизани]] су стицали све већи углед међу народом. Поготово када је лета [[1942]]. створена прва ослобођена територија у пределима: Подгори, Опари, Скрапрари, а ослобођено је и место Цороводе, били су створени повољни услови за јачи размах ослободилачког покрета. Велику помоћ ослободилачком покрету у Албанији пружио је и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]].
 
Да би се томе што делотворније одупрле, а саме на сузбијање НОП-а Албаније покренуле што мање снага, окупаторске власти почеле су реакционарне кругове албанских земљопоседника и трговаца да оснују своју организацију за борбу против комунистичке опасности. Тако је настала војна квислиншка организација [[Бали Комбетар]], чији су се поједини делови до краја рата борили на страни, прво италијанских, па онда немачких окупатора.
Ред 8:
[[Датотека:Map of Albania during WWII.png|мини|250px|Мапе Албаније у током Другог светског рата]]
{{Историја Албаније}}
Када је [[капитулација|капитулирала]] Италија, Врховни штаб НОВ Албаније позвао је италијанске војнике да предају оружје и да се прикључе партизанима. Будући да се командант италијанских трупа у Албанији, генерал Далмаззо, није одазвао овом позиву, немачки 21. брдски корпус разоружао је већ број италијанских јединица. Сада су нови окупатори били [[Немци]]. Немци су око себе окупили све домаће квислинге и организацију Бали Комбетар, а формирали су и монархофашистичку организацију Легалитет. Одмах су покренули веће операције против НОВ Албаније, који је капитулацијом Италије значно ојачао. Формиране су нове јединице, па је НОВ Албаније при крају [[1943]]. године имао око 20.000 бораца. У саставу НОВ Албаније борио се од капитулације Италије и партизански батаљон "[[Боро Вукмировић]]", који је настао од политичких затвореника с [[Косово|Косова]] и из других крајева [[Југославија|Југославије]] који су приликом капитулације Италије изашли из албанских логора и завора.
 
Када су [[Немци]] крајем [[1943]]. и на почетку [[1944]]. године изводили зимску офанзиву у Југославији, почели су и операције против НОВ Албаније. Немци и квислиншке формације починили су тешке злочине међу албанским становништвом и на хиљаде их одвели у логоре у [[Приштина|Приштини]], [[Концентрациони логор Маутхаузен-Гусен|Матхаузену]], Буцхенвалду и другде. Али и окупаторови губици били су знатни – 3.000 погинулу и око 2.000 рањених.