Дипломатски имунитет — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Правилник о путним документима УН |
тех. допуне |
||
Ред 1:
{{Почетник|30|12|2015}}
'''Дипломатскот имунитетет''' је имунитет од јурисдикције (правне надлежности) уређен међународним правом у циљу правног изузимања и заштите носилаца дипломатског статуса при вршењу дужноси. Савремено дипломатско право имунитета од јурисдикције је садржано у Бечкој конвенцији о дипломатскиом односима из 1961. године. Сагласно Бечкој конвенцији о дипломатскиом односима из 1961. године, дипломатска предаставништва и представници имаају имунитет од извршне, законодавне и судске надлежности у држави пријема у којој су дипломате акредитоване. Овим имунитетима су придружене и [[дипломатске привилегије]]. Њихове породице које су део њиховог домаћинства у држави пријема, исто тако уживају сходно Бечкој конвенцији дипломатски имунитетет, као и дефинисане дипломатске привилегије.
Просторије дипломатске мисије су правно неповредиве. Ниједан орган власти државе пријема не сме улазити у њих, без сагласности шефа дипломатске мисије. Архив и друга документација дипломатске мисије неповредиви су у свако доба и без обзира на место где се налазе. То важи и у случају избијања оружаног сукоба или прекида дипломатских односа. Службена преписка и комуникација је неповредива. Под тиме се подразумева свако општење које се односи на дипломатску мисију и њене функције. Личност дипломате је правно неповредива. Он не може бити задржаван или ухапшен. Држава пријема мора према њему поступати с дужним поштовањем и мора предузимати све потребне мере да би спречила наношење повреде његовој личности, слободи или достојанству. Дипломата може бити позиван само пред судoве своје земље.
Сродне имунитете и привилегије, према Општој конвенцији о привилегијама и имунитетима УН-а поседују диплмате УН-а, а према Конвенцији о привилегијама и имунитетима специјализованих агенција УН-а, исте поседују и дипломатски представници специјализованих агенција УН-а.
| |||