Други кинеско-јапански рат — разлика између измена

Под појмом '''Други јапанско-кинески рат''' подразумијева се војна инвазија Јапана на Кину, као и војне операције ширих размјера јапанске војске на територију Кине. Инвазија је почела 7. јула 1937. и трајала до 9. септембра 1945. године. Често се повезује са [[Rat na Pacifiku|Ратом на Пацифику]], те након уласка [[Сједињене Америчке Државе|САД]] у рат против [[Јапан]]а 7. децембра 1941. године као дио [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].{{factчињеница|date=12. 2015.}}

У [[Кина|Народној републици Кини]] и [[Тајван]]у сукоб се назива ''Рат против Јапана'' ([[Кинески језик|кин.]] 抗日戰爭-抗日战争-кàнгрì зхàнзхēнг), али такође и ''Рат отпора'' ([[Кинески језик|кин.]] 抗戰-抗战-кàнгзхàн). У [[Јапан]]у рат се назива ''Јапанско-кинески рат'' ([[Јапански језик|јап.]] 日中戦争 - ''Ниццхū Сенсō''), али и ''ХЕИ'', ''Операција Ц'' или ''Инвазија на Кину''.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

Након [[Први јапанско-кинески рат|Првог јапанско-кинеског рата]] 1894-95. године Јапан је припојио [[Кореја|Кореју]], док је [[Тајван]] постао јапанска колонија. Тежња Јапана за проширењем на [[Манџурија|Манџурију]], регију богату сировинама, довела је до сукоба са [[Русија|Русијом]] 1904. године у [[Руско-јапански рат|Руско-јапанском рату]], који је Јапан добио, те се тиме Русија морала повући из Манџурије. Јапан гради железницу, штитећи је са [[Армија Гуандонг|Гуандонг армијом]] стационираном у Кини, те железницом транспортује сировине у правцу Кореје.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

Светском привредном кризом 1929. године јапанска је привреда тешко погођена, па излаз из кризе јапански политичари и војни стручњаци виде у јачању колонијалне политике Јапана у правцу Манџурије. Као разлог за окупацију Манџурије, Јапан налази [[Мукденски инцидент|наводно дизање у ваздух]] дела јужноманџурске пруге код града [[Шенјанг|Мукден]]. Пруга је минирана од стране тајних агената Армије Гуандонг [[Доихара Кењи]]а и [[Амакасу Масахико]]а, и требало је да послужи као оправдани разлог за окупацију. Организованог отпора према јапанској војсци од стране кинеске армије није било, јер су се у то вријеме водиле борбе у [[Кинески грађански рат|кинеском грађанском рату]] између [[Куоминтанг]]а и [[Комунистичка партија Кине|Комунистичке партије Кине]]. Осим појединачног отпора локалног становништва, јапанске трупе су брзо заузеле Манџурију и формирале марионетску државу [[Манџукуо]]. Тиме се јапанска војска потпуно командно и политички одвојила од јапанске скупштине и самовољно преузимала власт у Манџукуоу, а тиме и јачала своју улогу у унутрашњој политици Јапана.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

Одлука Кине о подизању трговинског [[бојкот]]а према Јапану доводи до смањења јапанског извоза на једну шестину и заоштравања службених односа двију држава. Такође инцидент у којем су 1932. године у [[Шангај]]у пет јапанских монаха озлијеђени, од којих је, због посљедица, један монах умро, доводи до медијских пропагандних акција јапанске владе, што кулминира нападом и бомбардовањем Шангаја 28. јануара, у којем је по процјенама погинуло 18.000 Кинеза, а 240.000 их је остало без крова над главом. Тиме је Јапан приморао Кину на укидање трговинског бојкота, а у Шангају се формира демилитаризована зона. У мају 1933. године обе стране потписују примирје, које Јапанци не поштују и заузимају провинције [[Жехе]] и [[Чахар]]. 1935. године Кина је принуђена на стварање зоне раздвајања између Кине и Манџукуоа, у којој Јапанци формирају [[Аутономни војни савет Источног Хопеја|колаборационистичку армију Источног Хопеја]], а 1936. године Јапан заузима [[Унутрашња Монголија|Унутрашњу Монголију]].{{factчињеница|date=12. 2015.}}

Протестом [[Друштво народа|Друштва народа]] због јапанских акција долази до схватања држава чланица Лиге о немогућности спречавања војних сукоба и иступања Јапана из организације, те тиме долази само до даљег ширења јапанских војних акција на подручју Кине.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

1936. године Јапан потписује са немачким [[Трећи рајх|Трећим рајхом]] [[Антикоминтернски пакт|Пакт против Коминтерне]], који је био усмерен против [[коминтерна|комунистичке интернационале]]. Пакту приступа 1937. године [[Италија]], а за вријеме Другог свјетског рата и још неке земље и владе. Пакт је имао више симболичко значење, те ће касније прерасти у [[Тројни пакт]], политичку и војну сарадњу ових трију држава.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

Због све учесталијих напада на кинеско цивилно становништво, очекивало се од кинеског [[генералисимус]]а [[Чанг Кај Шек]]а, тада најутицајније особе у Кини, организовање отпора према Јапану. Но, Чанг Кај Шека се одлучује на борбу против комуниста, за које је сматрао да су већа опасност за Кину него Јапанци, мада му се и приписује пасивност и сарадња са јапанским трупама. Тек [[Сијански инцидент|отмицом]] од стране официра [[Џанг Сјуељанг]]а и [[Јанг Хученг]]а, Чанг Кај Шек је потписао примирје са јединицама Комунистичке партије, те заједно стварају фронт и отпор према јапанској војсци.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

7. јула 1937. године долази до [[Инцидент на Мосту Марка Пола|инцидента на Мосту Марка Пола]], директног оружаног сукоба кинеске и јапанске војске, који је означио почетак Другог јапанско-кинеског рата. Инцидент се догодио 15 км југозападно од градског језгра [[Пекинг]]а, на мосту преко ријеке [[Јунгдинг]]. Није доказано да су јапанске трупе испровоцирале напад. Након покушаја стварања примирја два дана након избијања сукоба, јапанске снаге захтијевају од кинеске армије испуњавање услова који би тиме спријечили даље продирање Јапанаца према [[Пекинг]]у. Преговори не успијевају и већ 25. јула јапанске јединице нападају Пекинг и у [[Битка за Пекинг-Тиањин|бици за Пекинг]], која траје до 31. јула 1937. године, јапанска војска заузима главни кинески град. Јапанска војска вјерује у брзу побједу у рату, мада кинеска војска већ у [[Битка за Шангај|бици за Шангај]] пружа јак отпор. Око 200.000 јапанских војника и непознат број кинеских војника водили су битку са великим губицима. Губици на страни Куоминтанга су били готово трећина од свих борбено способних војника. Тек искрцавањем јапанске 10-те армије у заливу Хангзхоу половином новембра кинеска се војска повлачи из [[Шангај]]а, те јапанска војска тиме добија битку.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

Куоминтанг у почетку одбија понуђене захтјеве, мада касније мијења мишљење, али тек 2. децембра. Јапанске су трупе у то вријеме већ заузеле Шангај и кинеска се војска повлачи, тако да је јапанска влада поред наведених захтјева навела још захтјев за демилитаризацијом сјеверне Кине и Унутрашње Монголије, плаћање одштете и изградњу политичких структура за заједнички живот и сарадњу између Манџукуоа, Кине и Јапана. Ови су захтјеви одбијени од кинеске владе.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

Јапанска војска 8. децембра долази до [[Нанкинг]]а, тада главног града Куоминтанга. Лецима опкољеним војницима и становницима Нањинга, јапанска војска позива на предају. Град бомбардују данима готово без прекида. Четири дана касније, 12. децембра у 17 сати заповједник одбране града издаје наређење о повлачењу војника из опкољеног града. Војници у паници одбацују оружје и униформе, сукобљавајући се са цивилима од којих отимају цивилна одијела да би избјегли одмазду. Заједно са војницима цивили покушавају побјећи из града, те једини излаз виде у пријелазу ријеке [[Јангцекјанг]]. У малим претрпаним чамцима прелазећи ријеку утопило се неколико хиљада људи у хладној ријеци. 13. децембра јапанска војска заузима Нанкинг. У наредне три седмице јапанска војска у тзв. [[нанкиншки масакр|масакру у Нанкингу]] масакрира 300.000 кинеских цивила и војника пресвучених у цивилна одијела. Чанг Кај Шек пребацује управу у град [[Чунгкинг]]. Град је под контролом наоружаних банди, тако да Куоминтанг тешко успоставља власт и одбрану града. Након вишедневног бомбардовања града од стране јапанске авијације, кинеска војска уз помоћ совјетских војника успоставља успјешну ваздушну одбрану. Недуго након тога кинеска авијација је повремено бомбардовала јапанске трупе и Тајван.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

Због слабости кинеске привреде и неразвијености кинеске војске ослабљене у грађанском рату, кинески се заповједници одлучују на стратешко повлачење већих војних јединица дубоко у позадину. Истовремено вршила се демонтажа и транспорт индустријских погона у позадину. Војне акције су се сводиле на оружане сукобе мањих размјера, чекајући на реорганизацију војних трупа у позадину, као и војну помоћ САД. 1938. године долази до организовања тзв. ''тактике магнетног рата'', којом кинеске трупе остварују мање побједе. Тактика се своди на привлачење јапанских јединица у подручја која су погоднија за напад и имају предност за бржим повлачењем у случају неуспјеха.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

У јануару 1938. године јапанска влада, након неуспјеха у преговорима, доноси одлуку о потпуном уништењу кинеске националне владе. Јапан подузима офанзиву у правцу града [[Вухан]]. У првој фази било је потребно заузети важније жељезничке чворове на сјеверу. Нападом на град [[Сјуџоу]], важно жељезничко чвориште, јапанске трупе покушавају заузети гарнизон [[Тајерчжуан]]. У [[Битка за Тајерчжуан|борби за Тајерчжуан]] гине, по кинеским изворима, 30.000 јапанских војника. Ова се битка сматра првим већим поразом Јапана у рату. Већ у другом нападу јапанска војска 19. маја заузима град, али мит о непобједивости Јапана је тиме уништен. Недуго након тога Јапанци освајају Сјуџоу у [[Битка за Сјуџоу|бици за Сјуџоу]]. Пораз је навео јапанску владу у априлу 1938. године до одлуке о мобилизацији и још већем ангажовању војске у Кини.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

9. јуна 1938. године [[генералисимус]] [[Чанг Кај Шек]] наређује рушење брана на [[Хуангхе|Жутој ријеци]], чиме би се поплавиле велике површине, сматрајући да ће тиме зауставити јапанско продирање. Због неинформисања кинеског цивилног становништва погинуло је око 890.000 Кинеза, 4.000 села и 11 градова су уништени, а 12 милиона Кинеза су постали бескућници. Тиме се мијења и природни ток ријека, а јапанска се офанзива одгађа само за неколико мјесеци.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

Са великим губицима Јапанци су заузели 25. октобра Вухан. Недуго након тога заузимају [[Гуангџоу]] без већег отпора. Тиме се јапански генералштаб, услијед слабе процјене кинеске војне тактике, надао скорој побједи над кинеском армијом.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

Војне операције јапанске војске у 1939. години своде се на покушаје да се, заузимањем приобалног дијела Кине и већих острва, Кина одвоји од [[Француска Индокина|Француске Индокине]] и [[Мјанмар|Бурме]], те се тиме онемогући допрема војног материјала и оружја ([[Операција Хајнан]] у марту 1939. године). Од половине марта до маја водиле су се [[Битка за Нанчанг|борбе за Нанчанг]], и то је уједно била прва већа битка између јапанске војске и [[Национална револуционарна армија Кине|Националне револуционарне армије Кине]], након пораза у бици код [[Вухан]]а. Циљ је био освојити подручја која су била под контролом Куоминтанга и тиме обезбиједити неометано транспортовање материјала и војне опреме према југоисточним провинцијама. Заузимањем [[Нанчанг]]а Јапанци су искључили кинеску авијацију која је у том дијелу имала значајну војну базу. У борбама је учествовало преко 200.000 јапанских војника, подржаних авијацијом, артиљеријом и тенковима. Кинеска се војска са око 120.000 војника повукла преко ријеке [[Xиусхуи]], те је након првог пораза, поново у априлу, покушала без успјеха заузети [[Нанчанг]]. Тиме је пут према [[Indokina|Индокини]] Јапану био отворен. Даљом офанзивом јапанска војска заузима градове [[Суејџоу]] и [[Шантоу]]. У септембру Јапанци продиру према средишту јужнокинеске провинције [[Хунан]], нападајући град [[Чангша]]. [[Битка за Чангша (1939)|Битке за Чангша]] су трајале до октобра и кинеска се војска морала повући сјеверно од града. Реорганизацијом трупа Кинези се успијевају вратити и готово заузети град, али употребом бојних отрова јапанска војска им наноси велике жртве и Чангша не успијевају заузети. Усљед великих губитака јапанска се војска повлачи према сјеверу.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

Јапанска влада увиђа немогућност управљања Кином, те у марту 1940. године проглашава [[влада Ванга Ђингвеја|марионетску владу]] са [[Ванг Ђингвеј|Вангом Ђингвејом]], пребјеглим генералом војске Куоминтанга, који је дезертирао из Цхонгqинга 18. децембра 1938. године. Влада је због злочина јапанске војске међу кинеским становништвом била прилично неомиљена. Борбе су се 1940. године водиле на свим ратиштима, без већих успјеха за обје стране. Источни дио Кине налазио се под влашћу Јапана, а остатак Кине је био подијељен између Куоминтанга и Комунистичке партије Кине. Јапанска офанзива на провинцију [[Гуангxи]] трајала је од новембра 1939. до новембра 1940. године и имала за циљ заузимање правца према Бурми и Вијетнаму. Војне операције су се водиле и у сјеверној провинцији [[Суиyуан]], у [[Битка за Wуyуан|бици за Wуyуан]], средишњој провинцији [[Хубеј|Хубеи]] [[Битка за Заоyанг-Yицханг|битком за Заоyанг-Yицханг]], офанзивном акцијом Црвене армије Кине названом [[битка 100-те регименте]] на подручју сјеверне Кине, у којој су, између осталог, кинеске трупе заузеле стратешки важне руднике угља. Инвазија јапанске војске у [[Инвазија у сјеверном Вијетнаму|сјеверном Вијетнаму]] у септембру 1940. године имала је за циљ пресијецање путева којима је кинеска војска добијала помоћ из Француске Индокине. Јапанска се војска сукобила са једницама француске војске.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

Заједнички фронт између Куоминтанга и комуниста распада се 1941. године, а Јапанци не успијевају одсјећи Цхонгqинг освајањем [[Мјанмар|Бурме]], те помоћ Кини долази из правца [[Индија|Индије]] преко [[Ассам]]а. [[Сједињене Америчке Државе|САД]] су на почетку рата биле неутралне, али након извјештаја о ратним злочинима у Нанкингу и потапања америчког брода топовњаче [[Панаy]], америчка влада уводи ембарго на извоз гвожђа и нафте у Јапан, а војску Куоминтанга потпомаже са [[Летећи тигрови|Летећим тигроцима]], добровољачком ескадрилом америчке авијације. Мјере су за САД биле веома важне, јер је пријетила опасност потпуног преузимања власти Јапана у Азији, слабљење позиција европских колонијалних сила [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], [[Француска|Француске]] и [[Холандија|Холандије]], те угрожавање америчких интереса на [[Филипини]]ма, који су тада били под влашћу САД. Ембарго је готово онемогућио даље напредовање Јапана у Кини, али је јапанску владу усмјерио у правцу отвореног рата са САД-ом и [[Напад на Перл Харбор|напада на Перл Харбор]] 7. децембра 1941. године. Након напада, Кина службено објављује рат Јапану, а рат се шири на читаво подручје [[Тихи океан|Тихог океана]], због потреба Јапана за сировинама.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

Борбе мањег интензитета воде се углавном у средишњој Кини у провинцијама [[Хенан]], [[Хубеј]], [[Ђангси]] и [[Шанси]]. Већа офанзива била је у септембру и октобру у [[Битка за Чангша (1941)|бици за Чангша]], покушаја јапанске војске да поново заузме град [[Чангша]] у провинцији [[Хунан]]. Јапанци нису успјели заузети град, те су изгубили око 10.000 војника. Због пораза јапанска се војска повукла са свих оближњих положаја.{{factчињеница|date=12. 2015.}}

Крајем децембра 1941. године јапанска војска почиње нову [[Битка за Чангша (1942)|офанзиву на Чангша]], која је била трећи покушај јапанске војске да заузму [[Чангша]]. У офанзиви је учествовало 120.000 војника јапанске војске, потпомогнутих авијацијом и морнарицом, против 300.000 кинеских војника Куоминтанга. Јапанске су снаге претрпјеле велике губитке и повукле су се 15. јануара 1942. године избјегавши још веће жртве, због могућег опкољавања. Исте су се године водиле битке према Бурми, које су биле потпомогнуте британским трупама. Борбе су трајале до јуна 1942. године. Амерички генерал [[Џозеф Стилвел]] именован је 1942. године за члана генералштаба војске Куоминтанга. Због знања кинеског и јапанског језика, премјештен је на ратишта Бурме и Кине. Његов циљ је био помоћи у реорганизацији кинеске војске, која би се са обновљеним трупама равноправно могла супротставити јапанској војсци. Битке су вођене и у провинцијама [[Ђангси]] и [[Чунгкинг]].{{factчињеница|date=12. 2015.}}

8. августа [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]], на основу [[кримска конференција|договора на Јалти]], објављује рат Јапану и улази у [[Манџукуо]] са преко милион војника. Операцијом [[Совјетска инвазија Манџурије|Августовска олуја]] совјетска [[Црвена армија]] преко [[Монголија|Монголије]] напада неприпремљене јапанске војнике, који су совјетску инвазију очекивали у октобру. Истовремено Црвена армија осигурава позадински опскрбне пунктове за зрачну подршку трупа, те незадрживо напада на релативно огромном пространству. Након капитулације Јапана 15. августа јапански цар проглашава примирје, али совјетске трупе продиру све до средишта Манџукоа и заузимају градове [[Шенјанг|Мукден]], [[Чангчуен]] и [[Ћићихар]]. У исто вријеме јединице монголске војске заузимају [[Менгџијанг]] и [[Хохот]]. 18. августа совјетске трупе су се искрцале на сјевер Кореје, на полуоострво [[Сахалин]] и на [[Курилска острва]]. Присуство на сјеверу Кореје доводи касније до сукоба и [[Корејски рат|Корејског рата]], а Сахалин и Курилскиа острва прелазе под суверенитет Совјетског Савеза.{{factчињеница|date=12. 2015.}}