Википедија

Друга битка код Ел Аламејна — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м sitno
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 21:
}}
{{Северноафричка кампања}}
'''Друга битка код Ел Аламејна''' је значајна прекретница у бици за [[Африка|Африку]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Одвијала се од [[23. октобар|23. октобра]] до [[3. новембар|3. новембра]] [[1942]]. Након [[Прва битка код Ел Аламејна|прве битке код Ел Аламејна]] раније исте године, [[Бернард Монтгомери]] је преузео команду над 8. британском армијом од [[Клод Очинлек|Клода Очинлека]]. Неки историчари сматрају, да је ова битка, уз [[Битка за Стаљинград|битку за Стаљинград]] донијела прекретницу току рата и значајно допринијела поразу [[Трећи рајх|Трећег рајха]].{{fact}}
 
== Стање ==
 
До јула [[1942]]. [[немачки афрички корпус|немачки Афрички корпус]] је под командом генерала [[Ервин Ромел|Ервина Ромела]] продро до [[Египат|Египта]] и тиме угрозио [[Уједињено Краљевство|британске]] путове снабдевања до иза [[Суецки канал|Суецког канала]]. Сад је Ромел видио прилику за напад, без обзира што је и сам био угрожен врло развученом цртом властитог снабдевања. [[30. август]]а је почела [[битка код Алам Халфе]], која није успела, па се очекивао противудар Монтгомеријеве 8. армије. Немци су се укопали у [[пустиња|пустињски]] песак и припремили одбрану.{{fact}}
 
Након дугих шест недеља опоравка, Британска 8. армија је била спремна за напад. 200.000 британских војника и 1.000 тенкова борило се против 100.000 војника и 500 тенкова [[Немачки афрички корпус|Афричког корпуса]].{{fact}}
 
== Савезнички план ==
Ред 33:
''Операцијом лаке ноге'' је Монтгомери намеравао пробити два пролаза кроз [[минско поље|минска поља]] постављена од стране [[Силе Осовине|сила Осовине]] како би на сјеверу могао проћи с властитим [[тенк]]овима. Тако је требало да буду уклоњени немачки тенкови, а други пролаз на југу је требало да веже остатак немачких снага да притекну у помоћ деловима војске на северу.
 
Монтгомери је очекивао борбе од око 12 дана, која би се одвијала у три дела - упад у противничке снаге - борба изблиза - и, завршна победа над непријатељем.{{fact}}
 
Савезници су током месец дана прије битке извели низ [[маневар]]а заваравања како немачко водство не би наслутило време и правац напада. Те су операције добиле кодно име ''Операција Бертрам''. Ради заваравања су отпочели с градњом [[нафтовод]]а, а на [[џип]]ове су монтирали маске тенкова. С друге стране, тенкове који су били окупљени на сјеверу су замаскирали у [[транспорт]]не камионе. Забуна код Немаца је била потпуна, јер су очекивали напад на југу и то знатно касније.{{fact}}
 
Немци су се налазили дуж двају црта које су Савезници прозвали ''Оксалиц линија'' и ''Пајерсон линија'', а између њих је било положено 2,5 милиона противтенковских [[мина]], тзв. ''вражји врт''.{{fact}}
 
== Битка ==
Ред 43:
Битка је почела [[23. октобар|23. октобра]] у 21:30 снажном [[артиљерија|артиљеријском]] ватром. У почетку је циљ артиљеријске припреме била прва, Оксалиц-линија с минама у њеној околици како би што брже стигли до следеће, Пајерсон-линије. Кад је почео напад, пролаз кроз минско поље није био сасвим очишћен.
[[Датотека:Alamein.png|мини|лево|Кретање снага]]
Током прве ноћи, на северу су успели прокрчити пролаз само до близине Пајерсон-линије. Даље на југу је напредовање било веће, но и они су заустављени кад су стигли до брдског гребена Митеируа.{{fact}}
 
[[24. октобар|24. октобра]] је умро генерал [[Силе Осовине|сила Осовине]] [[Георг Штуме]] од [[инфаркт]]а, а он је замењивао Ромела који је у то време био у болници у [[Аустрија|Аустрији]]. Након раздобља пометње у којем није било правог заповедника, Вилхелм Ритер фон Тома је преузео главну команду над снагама сила Осовине. [[Адолф Хитлер]] је заповедио Ромелу да остане у домовини на опоравку. Након што се ситуација у [[Северна Африка|северној Африци]] даље комплицирала, Ромел је замољен да се врати на бојиште, ако мисли да може. Ромел се одмах вратио у Африку и стигао [[25. октобар|25. октобра]].{{fact}}
 
Након неуспеха поновљеног напада Савезника на брдском гребену Митеируа, цели напад је прекинут. Монтгомери је пребацио цијело тежиште битке на север дуж обале гдје је 9. аустралска дивизија отпочела поново један од ноћних напада како би одвратили пажњу Немаца с подручја где се планирао главни напад. Први напад у ноћи од 25. на [[26. октобар]] је био успешан. С друге стране, противнапад који је [[Ервин Ромел]] одмах отпочео, је пропао. До тог су тренутка Савезници изгубили 6.200, а силе Осовине 2.500 људи.{{fact}}
 
Међутим, Ромел је располагао још само са 370 исправних тенкова, док су Британци имали још 900. Било је пуно мањих битки, огорчене одбране тзв. истурених положаја, а [[29. октобар|29. октобра]] Ромелова црта још није била пробијена.
 
Монтгомери, још увек уверен у победу, припремио је своје снаге за главни напад. Низом мањих напада и акција Британаца, број Ромелових тенкова је пао на 102.{{fact}}
 
Други вал напада Савезника се одвијао уздуж обале с циљем заузимања ''Рахман жељезничке пруге'' и [[висораван|висоравни]] Тел ел Акакир. Напад 2. новозеландске дивизије почео је [[2. новембар|2. новембра]] [[1942]]., а следећег дана Ромел је имао још само 35 употребљивих тенкова. Снажно напредовање Савезника присилило је Ромела на повлачење. Истог дана Ромел је добио од [[Адолф Хитлер|Хитлера]] телеграм са захтевом да се „бори до последњег човека“ како би спречио пораз. Но, притисак [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] је био толико јак, да се Ромел у ноћи од 3. на 4. новембра морао потпуно повући. [[6. новембар|6. новембра]] Немци почињу бег на запад; 30.000 њемачких и италијанских војника се предало и заробљено је.
[[Датотека:El Alamein 1942 - British infantry.jpg|мини|десно|Јуриш Британаца]]
[[10. новембар|10. новембра]] је Черчил у свом говору тој бици посветио сљедеће ријечи: ''"Ово сад још није крај, то није још ни почетак краја, али је можда крај почетка"''.{{fact}}
 
Искрцавање Савезника за време [[Операција Бакља|операције Бакља]] у [[Мароко|Мароку]] касније у новембру, осигурало им је потпуну победу над [[Силе Осовине|силама Осовине]] у Северној Африци.{{fact}}
 
== Ратно призориште данас ==
 
Проналаском [[нафта|нафте]] [[1966]]. и њеним црпљењем од [[1968]]. [[Ел Аламејн]] је доживео значајан привредни узлет. [[Уједињено Краљевство|Британско]] војно гробље са 7.500 гробова као и немачки и италијански споменици погинулима у [[Други светски рат|Другом светском рату]] и данас привлаче бројне туристе у Ел Аламејн.{{fact}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Друга_битка_код_Ел_Аламејна”